Delo

ХАЏИ-ВЕГ •21 вршилаца, а нп хпч нм да нх ја ли који коњ не удари чифтима ја ли не угрпзе, ја ли вршиоци не одаламе вилама — то салте што видиш, како изгазпше вршљај, и испретураше сламу, и напунише се пјевом, би рек'о — 6 иосије1)еше за декпк. Хаџи-бег махну на једног каваза па му пешто пришапта, и час по не би сви се вршиоци уклоннше из гувна и изведоше коње, а у њему остадоше салте хоџа и папаз. Не потраја — рек'о би: колико би оком тренуо, а каваз укреса, н запаљену усјеку уви у гуку сламе те размаха и ужди, па је принесе у сламу. За тили час букну пламен на гувну и с димом обујмн и сламу, и нјеву, и овршено жито, и иеовршене кладње, и хоџу и калуђера на њему. Хаџија се вет преснијетио од густа, и валај, откако зна за се, ие хесаппм, даје вншег сехира доживио. Само видиш дим и пламен, и двије браде н камилавку и хамедију кроза њ, како се копрцају к'о шехитанп по облаку. Пошто нх вет сасвим освоји ватра, хоџа и калуђер се истер-истемез отпушћају, па избјеже с гувна, хоџа без чалме а папаз без камилавке, опрљенијех брада и брка и потпаљенијех џуба, димија и мантија, — па ти та1 час кубац у ријеку. Иједва се, на све дуге јаде истули, опери од крви и зноја и бала и гарн, и расхлади у води. Тадекана ће Хаџи-бег дозват' преда се калуђера, маши се руком у џепове, извади пет златнијех меџедија и дај му их на пешћеш, па га пушти да иђе сербез куд му воља. Па ће ти махиут' на Тефик-ефендију да му приступи, и очита му. буквицу: — А ти, дрндемезе један! иди садекана Алији, и аладуми што ћу тн рећ’: нека, дењиз, зна и он и сва његова тевабија, да сам .ја — шућур Алаху! — сам себи сахибија; да имам свој ирад, п добар кувет и по срцу и по челу и по џепу; да нијесам никоме муктач ни за што; и ако се кад сефлуком или не дај Боже! — каквијем таксиратом навратим на његова врата и што поиштем, нека ми не да ништа друго до лнчину ја калаибент — к’о што бих га ја свијем њима с такијем маразом д'о! С њима нећу да имам никакве каришме; знам ја шта су балије; — Циганину бих више повјеров'о но „цареву сину“ и пзмећару дина, к'о што си ти и Алија и ове потурице по Босни II Херцеговини. — Демек, хајде садекана! А, безбели, знам да нећеш заборавпт' кад си дош'о чак из Мостара да ми на Буни чатиш