Delo

ТАЈНП САВЕТНПК 403 — Ко је то дошао, маме? — Запитах. Сестро! — Зачу се ујкпп глас. — Деде да се губернагор п ја штогод заложимо! — Лако .је рећи: да се заложпмо! — прошапта мама изнемогло. — Шта могу стићи сад да спремим? — Осрамотићу се под старост! Мама се ухвати за главу и оде у кујну. Изненадни долазак губернаторов дпже па ноге и узбуни све укућапе те готово памет пзгубише. Начини се страшан нокољ жпвине. Заклаше десет кокошака, пет ћурака, осам натака, и у тој журби још обезглавише п старога гуска, нрародитља нашег гушчијег јата п љубимца моје маме. Кочијаши и кувари иросто као да су полуделп па су поклали живине н без потребе, пе разбирајућп ии коју нн какву. Због некаквог соса пропаде ми иар голубова које сам ја волео исто онако као мати гусана. Дуго нисам губернатору опростио љихову смрт. Увече, ношто је губернатор са својом свитом добро ручао и сви поседалн у своја кола и отишли, ја одох у кућу да видим остатке гозбе. Погледавши из улазне собе у салу смотрим и ујака н маму. Ујак, скрстивши руке натраг, нервозно ходаше дуж зндова п смицаше раменима. Мати, изнемогла и веома ослабела, седела је на дивану п болним очима пратила кретање ујаково — Опростп, сестро, али то тако не нде... — гунђао је он мрштећи се. — Ја ти представљам губернатора а тп му не пружаш руку! Збунила си га, јадника!... Не, тонеиде... Простота је лепа ствар, али и она мора имати граница... тако ми Бога... Па онда овај ручак! Зар је могућно хранити се таквим јелом? Например, какву су то мочу донелп' као четврто јело? То је патка са слаткнм сосом ...—тнхо одговори мама. — Патка... Опрости, сестро, али... алп ја имам... мори ме љутина у стомаку! Болестан сам! Ујка начини кнсело, плачевно лпце н настави: — П откуд ђаво донесе тога губернатора! Врло мн је потребна била његова похода! Пф... горушица! Сад не могу ни спаватн, ни радити... Сасвнм сам поремећен... II не разумем, како вн овде можете без икаква рада да живнте... овде је гпездо досаде! Гле, почиње и да ме боли нод лажичицом!... У.јак се натмури н брже нође. 26*