Delo

ЕМИО УЕКНАЕКЕИ ФЛАМАНДСКО-ФРАНЦУСКИ ПЕСНИК Белгијска поезија добила је светски значај тек у последњој четвртнни прошлога столећа. До тога времена, белгијски песници показиваху мало самосталности; они се већином угледаху на велике стране песнике н држаху се уобичајеннх шаблоиа. Новп дух младе Белгије јавио се, од прилике тек иочетком осамдесетпх година и то једновремено не само у свима гранама уметностп: у поезији, сликарству и уметничко-нндустријским производима. Овај нови дух нробио се из дубине, тако рећи из срца саме нацпје својом сопственом снагом, као бнстро и снажно планипско врело, свеже и неисцрпљиво. Дапашњи млађи белгијски песници, гледају на свет са очима једпог сликара-уметника. Сликарска уметност и поезија младе Белгије ннсу више одељепе оштрим границама, они се стапају, допуњују и без сштрије границе једно у друго преливају. Као што је негда 1)ап1е ЕоеееШ тражио од добре слике да буде бојом н кистом изведена песма, то псто сад можемо рећи о фламанској модерној поезијп: то су слике у стиховима. Модерни песници младе Белгпје иалазе се групнсапн около часописа „Ба јеипе Вефд^ие". Овај часогшс уређује Уа1еге ОШе, (рођ. 1867. у Брислу) млад и даровит песнпк и изврстан крптичар. Овај је часонпс представпик снмволизма, правац, који је у осталом освојио целу белгијску литературу. Реалнп правац у Белгпји преживео је већ давно своју фазу п спада у прошлост. Данашњп старији нредставнпци символпзма, као: Секпопсђ 01п(1, Уегћаегеп, н т. д. беху у ранијим годинама последњи угледнпјп