Delo

366 Д Е Л 0 чпто у чувању имања припомагатн, на кућевни ред п чистоту пазити, н нарочпто децу намиривати, у чистотн и благонаравностп обдржавати их и чувати“. Ова два прописа нашега грађан. законика у главном одговарају § §-има 91. и 92. аустријског грађ. законика. Аналишемо ли из ближе ова законска наређења, онда ћемо видети на првоме месту ово: По нашем грађан. законику не постоји у личним односима између мужа и жене равноправност суируга већ потчињеност жене мужу, јер је муж у брачној заједници важнији заједничар, он је глава породпце. У свима питањима брачнога живота мужевље мишљење има превагу над мишљењем жениним. Како се брачна заједница састоји из два лица, нз мужа и жене, то је онда сасвим природно било одредити, да ће, ако би настале несугласице између заједничара у неком питању, једно мишљење бити старије, јер равноправност оба сунруга учпнили би, да се, у случају несугласице, не би могла о неком питању донети ннкаква одлука. или би се морало прибећи том средству, да неко трећи пресуди, чије ће мншљење остати у сили: мужевље или женино. Међутим пптања, која се појављују у брачном животу, често су врло суптплне природе, да је врло незгодно посвећпвати у њих трећа лица, на пр. судпју. Сем тога она су и тако многобројна и свакодневна, да је и немогућно обраћати се увек на неко треће лице, да пресуди чије ће мишљење остати у сили. Намислимо само мужа и жену јогунице, од којих свако има у сваком питању свакодневног брачног жпвота своје сопствено мишљење. Колико бн се само пута тада суднја нли неко друго лице морало потрзати да одлучи, чије је мишљење умесније? Кад се дакле идеална равноправност у брачној заједници због саме људске природе не може остварити, јер ће се увек дешавати и у пајсрећнпјем браку, да по каткад муж нма једно а жена друго мишљење од којих једно треба да претегне, то је онда законодавац, водећи рачуна о погледима и осећању народпом, сасвим умесно наредио, да ће мужевље мишљење бити меродавно, да је „супруга дужна свога мужа слушати“, као што се вели у § 110 грађ. зак. Али, то што закоподавац означује мужа као главу и старешину куће и родбине, п што женн наређује, да свога мужа слуша н његове наредбе пзвршује, не треба схватити дако, као да је тиме законодавац дао мужу деспотску власт у брачној заједнпцп. Мнсао је законодавчева бпла обвезатп жену, да