Delo

34 Д Е Л 0 цнр располаже, или кад је официр здрав н у служби па има основа да рачуна на унапређење, а с њим, наравчо, и на увећање својпх прихода, који ће му дати могућност да покрнје дефнцнте садашњости. А чему се може да нада и на шта да рачуна један поручик или потпоручик, који је у пуном јеку своје умне н моралне снаге лишен сваког даљег напретка, а у најбољем цвету својих година допао тешкпх рана или остао без ноге, без руке, без вида, вилнца и, уопште, онакажен тако да н сам на себе не сме погледати!? Додајмо томе да је сад овај онакажени имао већ женуидецу, која сваком годином постају све већа и која све више потребују: и хлеба и одела, и обуће, и науке и т. д., а средства њиховога оца све иста н онаква као кад су она бпла мала и кад је живот у свему био јевтинији! Могу ли сад они и толики, полуодрасли, и на путу да постапу људи, поред неге п издржавања свога кљаста и саката родитеља, подмириватп, као што би требало, све своје потребе од оних 120—160 динара што се њиховом родитељу па име пенсије као милостиња пружа? 0, не! Она су чеда најсвирепије немаштине, она су живи патници, жељни свега, а међутим, да је правде, њпхов удео по праву требао је бити много бољи. Њихово право на бољи живот лежи у заслугама, у ранама и богаљству њиховога оца, који је за отаџбину пострадао и који бн да се од њега није тражпла оволика жртва, био данас у приликама као и они његови срећнп друговн. од којих се самонрегорење ннје захтевало. Више још нехуманитарно је учпњено са фамилијама иогннулих и умрлих у рату или од ратнпх последица. Њих као и да нема, јер о њима закон о устројству војске и не говорп. Удовпце погинулих официра н њихова посмртна нејач остављенн су на милост и немилост злогласног удовичког фонда, што, другим речима казано, значп: зажнвотпом старању иокојника, т. ј. породица у рату умрлога или ногинулога официра пмаће из фонда уживање онолико, колико нзноси добит од суме, кошм је покојник за живота повећао капитал фонда. Нема ниједне државе која би, као наша, сирочад и удовице својих офнцнра тако свирепо нгнорисала п тако немарно остављала вољи зле судбнне! Док у другој војсци официр пше на бојншту пли умпре вршећи службу с уверењем да смрћу својом потпуно обезбеђује жнвот своје сирочади и да њоме задужује отаџбину да о њима и њиховом достојном оистанку водн, место њега,