Delo

50 Д Е Л 0 Он није доспео да руча у 11 часова. Стога је сигурно сада веома огладнео. Одиста, био сам прилично гладан. Ускоро затим, донеше ми неколико малих, четвртастих залогаја, налик на неке колачиће, за које не бих знао да кажем од чега су зготовљени; али, најпосле, нпје ме се то много ни тицало, — само да им укус не беше мало необичан. На столу је било свпју могућих врста бела смока: сирева, чиста п прерађена масла са неким зачинцима. Уз то ми Морен нали у чашу неко пријатно и лако пиво и рече ми, да га могу слободно пити колико хоћу, јер, вели, не садржи ни капи алкохола. — То је одиста, — одговорих му, — добро, јер и сам нерадо пијем алкохолна пића. Мило миједа чујем, да и вп схватате шкодљиве посљедице и опасности, које неминовно долазе од алкохола. — Њега више и нема, — одговори Морен. — Алкохолизам је успешно утрвен још на измаку минуле ере. Да то није за времена учињено, не би се могао никако установитп и одржати нови социјално-економни поредак у друштву. — Пошто сам окусио залогај једнога режња некаква непознатог ми јестива, — упитах их, да ли су тако исто учинили какав већи успех у поправци људске хране у опште? — Друже, — одговори ми лепа Персевал, — ти сигурно номишљаш на хемијску храну? Успеси те домаће привреде нису још тако велики н значајни. Узалуд непрестано упућујемо наше хемичаре у кујну. Њихове пилуле, што их справљају попут синтетичне хемије, немају никакве особите вредностп. Мада ми, не само квалнтативно него и кваититативно, по све новим научним методима уједињујемо разне питове, хранеће елементе, по што је то чињено пређе, ипак још једемо на нашим оброцима онако нсто неспретно, као што су јели н људи минуле ере, с том само разлпком, што данашња људска храна није онако волумннезна и тешко сварљива, и што ннје онако подложна брзом квару илн прерушавању. Уопште, мора се призпати, да се данашња људска храна марљпвије готовп н да се већи део њеиих хемпјскнх промена завршује још на кујнском огњииггу н у тамошњим судовнма, а миого мањп и пезнатнпји део хемизма пада на терет варећпх органа. Зато се ми данас и не осећамо преоптерећени после дневних оброка у ополикој мери,