Delo

60 Д Е Л 0 бедн полеђину своју развијајући акцију у Азији. Њезина дипломатија нигда не губи из вида интересе Русије у Азији; кад год предузима што год у Јевропн, и у свакоме акту, у свакоме покрету Русије у Јевропи, треба тражити одзива у Азији: и кад у Јевропи нешто ради, она ради с погледом на то, како ће се то одазвати на њезиве претензнје и њезине пнтересе у Азији. II последњи рат с Турском (1877—1878), Русија је водила не ради освојења у Јевропи, већ у Азији. Њезина трговина и њезина индустрија, које су у бујном развитку али су тек у последње време постале иешто знатније, нису у стању да се такмиче на јевропским пијацама с куд и камо јачом трговином и индустријом западне Јевропе, Русија то нијеу стању чинити чак и у својим сопственим границама без великих заштитних царина и осталих протекциских мера. С тогаје она, уколико су јој се трговина снажила и индустрија развијала, морала тражити водене путеве, везивати нх жељезницама и за своје продукте освајати пијаце привредно неразвијене Азије. Такви су предели добро дошли за свестрано експлоатисање: они су потрошачи и оних нндустриских продуката који на пијацама културног света не би могли наћи проходњу; они су извор богатих сировина за јевтин новац; они су, најзад, нов извор за државне финансије, који се пумпа разним посредним порезима. А Руснји је све то потребно: за младу индустрију је спас од напада и конкуренцпје снажније и савршеније индустрије кад обезбеди за себе пнјаце, за трговину је и индустрију такође успех од грандиозног значаја кад дођу до богатих извора снровина које добивају по јевтину цену, а већ шта значе нови финансиски извори за сваку државу у опште, а нарочито за Русију, којој су нови извори управо драгоцепи и више него то, лако је разумети. Али, у целој својој азпској политици, почев од Босфора преко Нерсиског залива, Авганистана и Тибета до залива Печили, Русија нма у Инглеској противника, и обратно. Нигде Русија није могла крочити док јој се на пут не нспречн Пнглеска, нити онет Инглеска може бити спокојна у својпм предузећима, док јој Русија не помути рачуне. С једне стране да прошпри пијаце својој индустрији и увећа терен својој експлоатацији, а с друге да обезбеди своје госиодарство у Индији, Ипглеска је изодавпа ноказивала вољу да у „сферу својих интереса“, како се то модерно каже, узме не само путеве морске,