Delo

68 Д Е Л 0 говеди 14,4%, оваца и коза 26,7%, свиња 14,4%, просечно све стоке 28,8%. Опадање сточарства има свога узрока у општем привредном развијању Русије. Снажењем модерног капитализма с једне и увећањем посредних и непосредних дажбина с друге стране, земљорадња пада под ударце, којп се одмах одазову и на сточарство. На крупним поседима се у земљорадњп отпочиње рационално радити с применом савршенијих справа, алата и машина, те на тај начпн престаје онолика употреба сточне снаге, колика је била пре увођења машина, а чим машина нађе прпмену у земљорадњи и одмени стоку, велики поседи у знатној мерп смањују број стоке, јер их рад смашинама јевтиније стаје. На мањим поседима, нарочито на оној ситној сопствености од неколико хектара, број стоке се своди на најмању меру: свакн се стара, да би могао платити државне дажбине и да би подмирио домаће потребе које не пронзводи сам, него их набавља на пијаци и у трговини, да на своме земљишту по превасходству производи само оно, што може одмах продати на пијацн, за шта може најбрже новац узети. Сваки разорава ледину, прави њиве, засејава жита, јер жито може одмах да прода чп.м сташе, да брже дође до новаца. Ситан земљорадник нема толико земље да један део одреди за пашњаке и сенокосе, према томе нема ни могућности да држи стоку. Чак и оно мало што држи — а држи толико колико му је неопходно потребно за обрађивање земље — гладује, пропада без неге и стаја, те се и сој дегенерише. Уз то, у колико земљорадник више пада под теретима државпим, у колико више пада под притиском дугова н у колпко 1е внше упућен да своје потребе домаће подмирује куповпном па иијаци и у трговини, у толико све више стоку умањује. То се и у пас, као и у свакој другој земљи примећује, па се то исто прнмећује и у Русији. Ако је притегнут за порез — сељак ће продати марвинче да га исплати, ако га власт потера за паплату каквога дуга — стоку је опет најлакше нродати, ако је смртни случај, свадба или набавка кућевнпх потреба — оиет се стока нродаје. Жетва није у стању све да подмири, а овн теретн и ове потребе до жетве и не чекају. Ако сам сељак пе продаје стоку, власт ће му то учикити. А стоку је још и најлакше продати: варошп бнвају сваким даном све веће а варошко станошшштво све впше трошн меса. Јевронске пијаце