Delo

ПРИВРЕДНО СТАЊЕ РУСИЈЕ 71 Пз ових цифара може се извући лепа поука: да културност и индустрнјализирање појединих земаља утиче на добијање бољих успеха у пољопривреди. То се исто опажа и у Русији: упоредо с развитком индустрије, подизањем фабрика, гушћпм жељезничким мрежама и јачом трговином жетвени принос из године у годину бива све већи; јер се упоредо с културним подизањем земље и у земљорадњу уносе савршенији начнни радње, који условљавају бољу жетву. Тај факат потврђује Марксово учење, но коме земљорадња добива полета и већега успеха с развитком индустрије. И у колико се у којој губернији буде снажила индустрија, у толнко ће и земљорадња бивати наиреднија, давати веће жетвене приносе и издашније дохотке. У том погледу већ су се показале разлике између нојединих губернија: неке, јаче индустријализиране губерније, давале су жетвеног приноса по 10,7 нуд. више од других, мање идустријализираних. У колико се Русија уукупности својој индустрнскн буде више развијала, све ће се више опажати и напредак земљорадње. Не треба губити из вида, да рускп сељак, по речима г. Табурна,1 једва је кад сит, при свем том што жетвени принос расте. Не само оскудност у земљи, коју су прнтисли држава, царска породнца, племство и поседници, него и остале околности њега држе у сталној глади. По упоредној статпстицн, по одбитку извоза, у Русији остане 17 пуд. житне хране на становника. Међутнм, у Немачкој долази 27,5, у Аустро-Угарској 24, Румунији 30, Швајцарској 33, Норвешкој 23,5 итд., свуда много више него у Русији, што много значи, нарочпто кад се још узме у обзпр и околност, да је у овим земљама осем житне хране и употреба меса, млечних производа и других врсти хране у много јачој мери него у Русији. По себи се разуме, јер се то врши и у осталим земљама, ситни земљорадници су се необнчно јако задужили. Преко задужнвања они постају најпре зависни од капитала, а по том пролетери. Брзо задуживање снтних земљорадника приметило је се у свима земљама, па и у Немачкој; то исто бива и у Руспји у форсираном маршу, те потврђује непобитан факт; да у данашњем друштву земљорадња све више н впше пада у за11 Зскпзш.ш обзорг. фпнансово - укопомпчесскаго состоншл Россш. стр. 29, 30.