Delo

ВАСПНТЛЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ Г7 ( I Узрок овде може бити двојак: унутарњи, органскп, или више спољашњи, рђава навнка. Органски узрок „плачљивој нарави“ детињој понајчешће је у општој раслабљеностп живчаној, у претераној осетљивости, нервози. Такво дете треба сматрати као болесно, и тада треба неминовно питати за савет којега нскуснијег лекара. Он ће онда саветовати, да се приступи методи систематског очвршћавања и ојачавања целог живчаног строја дететовог. Како то ће он казатп. Родитељска је дужност, да пажљиво саслушају лекареве наредбе, да их савесно и тачно врше и да после тога још више пута позову лекара да прегледа резултате и изда даље наредбе. Ствар је озбиљна, јер се у детињству полаже клица за цео будући живот, те јој треба и приступати озбиљно н енергично. Али више пута дечјој плачљивости није узрок органске природе. Често је ту узрок у злој навици, у погрешном васпитању. Нарочито се на плачљивост навикну деца код сувише осетљиве и претерано нежне мајке, која сваки час узима своје мезимче на крило, мази га, цмака и милује, тешећи га и кад му не треба никакве утехе. Много је бољи начин васпитавања. умерена и одмерена љубав, где се неће освртати на сваку сузу детињу. (Зло бп, наравно, било отићи у овоме у другу крајност). Нарочито је потребно навићи дете, да не тражи узрока недаћама ван себе, па да и плачу искаљује своје срце на другога; већ га, напротив, треба учпти да увек тражи узрок непријатности, ирво код себе, у својој непажњи, необазривости, па онда мирно да сноси бол. (0, колико је ово потребно и нама одраслима!) Уопште треба дете навикавати, да ј у н а ч к и сноси бол н непријатности. Тиме ћемо га наоружатн непобедљивим оружјем. Тиме ћемо га обогатити ненадмашним богаством, од којега ће у доцннјем животу имати неизмерннх корнсти. Живот је пут више посут трњем но ружама, па и међу самим ружама опет је доста бодља. II за тај и такав пут наша је дужност да спремимо своје љубимце. А то треба отпочети од најрапијег детињства. Одвикавајућн децу да плачу за сваку маленкост, мп чпннмо први корак у овом погледу. Радећи у овом правцу, ми не смемо допустити ннкада, да деца плачем остварују своје прохтеве. Баш оно до чега дете