Delo

406 Д Е Л 0 Пре него што бих прешао на говор о сваком поједином од песника, рећи ћу нешто у опште о модерној поезији, којој је Китс први апостол, Браунинг велики магус, Росети екстатични, вечно очарани свештеник, Свинберн пламени, снажни освајач, истаћи јој значај и одлике које су бациле светлост сазнања и на удаљеније епохе, тако да под њиховим сј ајем читаве, скоро заборављене епохе добијају боју живота, и друге добијају друкчији, нешто потамнели сјај. ТТТта је модерна поезија и у чему се она тако бптно разликује од раније, од старије, да захтева нарочито обележје? И ако је лако опазити огромну разлику модерне поезије према старијој у мотивима, у изражају — ипак је тешко те разлике систематисати. Да оне постоје нншта толико не потврђује као тај факт да је модерна поезија свугде где год се појавпла могла освојити тек после упорне борбе са затеченом поезијом, са оном која се пре ње петрифицирала, постала конвенцнјонална. Као што је први појав њен у Енглеској значио протест нротив конвенцијоналпости у уметности — у сликарству и у поезнјп тако она и по том свугде нма да издржи ту борбу, која је негде заоштренија, негде се свршава у блажијој форми са пежнијим прелазима, негде пма облик буре, револуције духова. Несумњпво је пак то да је она узела џиновске размере, да је прешла целу Европу нмајући свуда карактер једне рекао бих релнгије уметности, која има своје апостоле предане и верне, и убеђене као апостоли првог хришћанства. Из смерне клице посејане у органу Росетијева нрерафаелитског браства, из Оегт-а покренутог око половине прошлог столећа, она се развила у богату жетву једне неслућено раскошне баште лепоте. Не само да је богате књпжевности она обогатила новим благом, њена је заслуга већа од те. Она је сиромашним књижевностима дала неслућено благо. Непознате књижевности, народи код којих је душевна, књижевна култура изгледала као заспала, угушена пробудили су се под сјајем новсг сунца и почели задивљавати свет. Белгијска и холандска култура као пример. За Белгију каже згодно сад већ и у нас познатп г. 0. Хаузер, који је као ретко ко посматрао и пратио развпјање модерног духа кроза свенароде, те.је и ретко позван да о том суди: „II белгијска култура лежалаје кроза столећа мртва. — Река културе долазила је истина из Француске преко границе, али благодати њене беху мале. Она је донела одвише песка, па се добре клице, које лежаху скри-