Delo

410 Д Е Л 0 Морамо се овде мало више задржати, јер се у нас нови стил и симболизам на један нарочити начин погрешно схватају. До нас је симболизам дошао од Француса, и то онда кад је он код њих почео губити свој прави првобптпп значај и претворио се у тражење пластичног ефекта, бираних речи. Ннје чудо. Кад свако осећање, свако стање душе бива чулно, конкретно, пластнчно, онда се долазп дотле да и свака реч као израз неког осећања постаје чулна, конкретна, постаје пластична, слика. Тиме стил губи свој дубљи, унутрашњи значај и постаје обичнц површни стил. Он није впше начин на који уметник свет лепоте у себе прима и изражава, него начин на који артиста изражава мање више утврђене иреставе урсуса. Свет лепоте је променљнв, његова скала огромна. Прави уметник схвата тај свет у његовој промењивостп, свестан како Каснер лепо каже, моћи тога спољашњег света и своје тек тренутне, релативне независности од њега“ (1Љ. сћ. 125). Артнста се све више затвара у свет својих престава, њега се све мање тиче оно што пзазпва осећање од самог осећања, оно што је изван њега губп значај према опом што је у њему, у његовој души, што је он. Артист је увек у одношају према свету — често према имагинацији — а не свет према њему, за то он не прима у себе свет у његовој целини односно у деловима његове скале, него га он прекраја према свом артистичком осећању, често га преливајући својпм сензацијама које с њим нехмају никакве свезе. Извесним речима се да нека артпстнчка престава п онда се свет удешава према тој представи, према тој речи. Лено н врло карактеристично каже Хаузер за Вајлда, који је од енглеских песника још највише артиста, а поводом Вајлдова „Сонета слободи“: „То у многом — 1п боше Иип^з — показује целог Вајлда, који никад није могао у једној ствари сав утонути, него је увек са њом само у толико, у колико она има за њ момената лепоте“. (Види „В1е ХаПоп“, број 52 од ове године). У Француза је убрзо овладало то артпстичко схватање символизма, и према том је и символистички стил у њих постао онај спољашњи стил речи, који се у њих развио до чудне виртуозностн како кажу његове присталице, до апсурдности како кажу његови противници. Ваља истаћи да је нова струја код њих у опште била површнија, плића, што донекле лежи у самој природи француској, и за то се лако и изгубила, усахнула, у површпни душе као вода у површини земље, одајући се по