Delo

248 Д Е Л 0 „Ви сте полудели и ие идете путем, којим треба да идете. Лаж сматрате да је истина, а ругоба лепота. Ви би се задивпли, ако бих због каквих било околности на јаблановима п поморанџама у место плодова наједном израсле жабе и гуштери; или када би руже давале мирис ознојеног коња; тако се ја дивим вама, што сте променили небо на земљи. Ја нећу да вас разумем. „Да бих вам на делу показао, да презирем оно, од чега живите ви, ја се одричем ваша два милиона, о којима сам некад сањао као о рају, а које сада презирем. Да бих себе лишио права на њих, ја ћу одавде изаћн пре одређеног рока на пет часова, и тим ћу начином нарушити уговор“... Прочитав ово, банкар, спусти табак на сто, пољуби овог чудноватог човека у главу, заплака се и изађе из кућице. Никада у животу, чак и после огромних губитака на берзи, он није осећао толико презрења према самом себи, као сад. Дошав кући леже на постељу, али му сузе и узбуђење нису давали дуго да заспи

Сутра дан у јутру дотрчаше бледи чуварп и јавише му, да су видели, како је човек, који је живео у кућици, прошао кроз прозор у врт, отпшао ка капији, затим се скрио. Заједно са слугама банкар оде у кућпцу, и увери се да је затвореник побегао. Да не би подизао сувпшне распре, узе еа стола исписани табак н, вратив се дома, закључа га у своју касу. С руског превео Мих. 0. Глушчевић