Delo

252 Д Е Л 0 трошио, а много пута, не знајући се парничити, парницу сасвим и изгуби па мјесто да добије оштету он мора још да плаћа парничке трошкове. Ово је узрок да су данас већнном куће, у којима кметп живе тако трошне и нездраве, да је у њима становати иемогуће. Отидите у које хоћете село, па ћете се о том освједочити. Наћи ћете у свакоме више малих, старих, трулих и мемљивих кућа, за које бисте рекли да ће с мјеста срушитн и притиснутн чељад, што у њима живи. То су кметске куће. Обкчно су без подзида (у равни) или унешене у обалу, непопођене и врло мемљиве, Кров им је шупаљ као решето, па кад киша пада, ни у кући нијесу склоњени. А има их доста и таквих у које у вријеме поводња продре вода кроз зидове и брвна у собу у којој чељад спавају и направи читаво језеро. — Даље, прозори су врло малени и ниски да се једва који зрачак кроз њих провућп може а приковани да се скинути пе могу, с тога се никад собе не могу вјетрити. Пзузетак у овоме чине само оне куће од шепера, плота, брвана и биркатице које имају рупе на све стране те вјетар кроз њих дува у свако доба. Да је јадвећи, по простору су тако малене да се чељад у њима нема гдје размннути. У опће њнх је врло тешко описатн него би их требало неколико фотографисати па да се човјек о томе најбоље увјери. Ове су куће легло оних силних заразних болести, особито тифуса, којн се сваки час појављују сад у овом сад у оном селу и које читаве домове затиру, а у задружним кућама потру често 10—16 чељади. Да се статистистика о овом тачно води, она бч нам најбоље казала ужаснн број чељади која по селима мре од ових болести, напосе од тифуса. Па и они који се рачунају да су здрави у овим кућама, слабији су и кржљавији од оних који станују у својим кућама, које су од ових много боље и здравије. Какве су куће таки су обично хамбари и кланице. Многи их никако и немају а у већини су таки да бн боље било да их и немају. С тога нити имају гдје жита оставити, ни говеда затворити, ни пољског оруђа склонити и није чудо ако сељак код таквих незгода крај све воље не обради земље како треба, јер он није крив што му чељад оболе у нездраву стапу, па не могу да раде, нити је крив што му често жито у слабу хамбару или, ако нема хамбара, по кошевима н таванима пропадне гато му оруђе рђа изједе и што нема гдје говеда држати.