Delo

КМЕТСКО ПИТАЊЕ 261 <жих зграда и у погледу права првокупа. Све што смо реклп, рекли смо на основу освједочења и података које при руци имамо и спремни смо у свако доба и о свакој овдје изложеној ствари још и опширније говорити, бранитн је и потврдити је примјерима који су се на разним крајевима наше отаџбине догодилп и догађају. II онет понављамо: Кметско је питање дошло на ред и треба га ријешити. Сељаку се мора већ једном колико било изаћи у сусрет и помоћи, јер .је и онако већ готово пропао. То је на првом мјесту дужност управе. Потпуно ријешење кметског питања од ње се очекује од дана окупације. Она треба да тражи најподеснији начин и да га ријеши. Но одмах, не чекајући док тај начин изнађе и док се он проведе, треба да стане на пут у последње вријеме већ јако уобичајеном незаконитом и неприродном рјешавању овог питања, и да учпни у поступању са кметима измјене у оним стварима које смо напријед изложили. Ово ваља да чини ако има и искру осјећања спрам овог народа, а од свега најприје треба да стане на пут даљем убеглучавању кметских земаља. Већ их је и до сада сувише убеглучено и и народ је већ и до сад ради тога јако раздражен и огорчен на ако овако и даље потраје, управа не треба да се зачуди ако народ сам затражи уз ослобођење кмета још и да се ослободе и сви сељаци на беглучним земљама, које нијесу Ништа друго него некадашње кметске земље, претворене временом у беглуке, илп ако се породе какви други заплети. Народ може да трпи и да шути кад му се дира у народност, кад му се дира у вјеру. Може да трпи и кад му убијају понос, кад му угушују осјећаје и много што шта може још да трпи, истина тешка срца, али кад му се одузме огњиште крај кога се родио он и дједови му и кад му се укине нафака и могућност да себи и својој дјеци а у својој земљи заради бар сама хлеба, кад види да се на његову крвљу очуваном огњишту насељава и шири странац, не вјерујемо да ће то моћи отрпљети. Да ово управа ускори дужна је да се овим питањем заинтересује и домаћа штампа, као преставник народа и тумач његових жеља. Штампа треба да се за њега најозбиљнпје заузме да о њему у својим ступцима у будуће много више пише, док га сасвим разсвијетли и рашчисти и док нађе п одреди најлакши и најправеднији начин на који би се оно могло ријешити.