Delo

ПЕСМА О НАШОЈ СМРТИ У раскошно цветном п мирисном мају, У дугом и једном страсном загрљају, Испићемо зајдно и последњу чашу: — Умрети и љубав завршити нашу. У сандук од јеле спустиће нас вешто. Упаљене свеће више нас до.к диме Духовник ће мрмљат’ неразумно нешто, Па поменут’ гласно моје, твоје пме. И крепуће спровод. Застаће код храма, Ту мирисне руже свршиће опело, А надгробни говор, у самим иесмама, Говориће нама птичје царство цело. Гробар ће нас, по том, спустити у раку, И засути земљом ископаном, влажном И свршиће пос’о као прнчу каку Занимљиву — ал са садржином лажном. УУ добу јасмина, ружа, јоргована, Кад прах златних звезда иада са свих страна А свет цео сања, чезне и ужива Тад нека нас срећне хладни гроб покрива... С. Д. Петровић