Delo

ДИСАЖИЈА ЗЛАТА 265 На жалост код нас се у Србији тако не ради. Изгледа да људима и није толико стало да се у проучавању појединих питања до извесног ресултата дође, који се свугде иа и у Србији може само заједничком сарадњом свих људи, који па истом послу раде, иостићи; но да им је једино до тога да се чује да су и онп на том послу што радили. И с тога се код нас и може десити, да чак и људи од којих би се, бар према њиховом положају, могло захтевати да буду озбиљнн научни радници третирају, једно питање п не знајући да лп је на том питању већ штогод у нас рађено, и без обзира на ресултате до којих су други третирајући то питање дотпли. Ко год међутим зна шта је научни рад знаће и то, да њега пе може бити без исцрпннх познавања литературе оног питања на коме се ради и да би без тог познавања литературе научне рад био једно вечито лутање, вечито иочињање с почетка. У последње доба, истина, код нас је писано доста о дисажији по дневним листовима али ииак с извесном претензијом, па су писалп нод својим потиисом и људи, којима бар положај не би требало да допушта да ма где под својим потписом пишу ненаучно, на памет. Међутим ни у једном од тих наппса не само да нису ни додирнуте мисли о пашој валутној ситуацији изнете у нашој рисправи — што би се могло врло лако правдати околпошћу да су те наше мисли из основа погрешне него се види да писцима тих написа нису позната ни факта изнета у нашој расирави, што се не да оправдати, кад су та факта ма где на српском језику публикована. То је први разлог из кога ми сматрамо за потребпо да проговоримо овог пута снецијално о дисажији, и да том приликом поново изнесемо, која су факта од највећег значаја осцилације у односу вредности сребрне монете и сребрних новчанпца сједне, и злата као монетарног метала са међуиародиом вредношћу с друге стране, у нашој земљи. Други разлог из кога смо мислили да нам ваља овога пута нарочито писати о дисажијп и узроцнма и последнцама њеним у томе је, што је дисажија као факт, у нас нешто иово, нешто што је у време када смо ми публиковали нашу расправу постојало само као могућа евентуалност, те се ми према томе њоме и последицама њеним у нашој расправи нисмо ни бавили, и друго што појава њена најбоље доказује наше нређашње тврђење да узрок ажији на злато у Србији пе лежи у пасивности