Delo

ДИСАЖИЈА ЗЛАТА 273 не може прећи известан максимум. Тај максимум кога прво није бпло, који је доцније утврђен на двадесет и пет, па за тим подпгнут на тридесет милиона, законом од 31 марта 1904 године поново је регулисан н учињен завпсппм од величине државних позајмица код Народне Банке. Кад старе позајмице, које имају сталног дуга, буду исплаћене тада ће макснмум новчаног контингента варарити између 30 и 44 милиона, а према сумама које буде Министар Финансија у току године потребовао за тренутно покриће благајничког дефицита, али тако да на завршетку рачунске године увек буде сведен на 30 милиона. Нарочитим карактером сребрних новчаница одређене су и потребе, које она у саобраћају задовољава. Пошто је либеративна снага сребрних новчаница неограпичена, то су оне главпо средство целокупног нетрговачког саобраћаја вредности.у земљи, осим где је та улога изрично за златан новац резервисана, и према томе служе и као главно мерило вредности. Исто тако њима припада п целокупни унутарњи трговачки саобраћај. Једино међународнп трговачки саобраћај резервнсан је природом ствари златноме новцу. IVIV Природу и велпчину саобраћаја вредности у једној земљи немогуће је прецизно утврдити. Али то нама није ни потребно. Нама је потребно да знамо однос који постоји између новчаничног штока и потреба саобраћаја, које он пма да задовољава. А то је већ много лакше одредити. Саобраћајем вредности у нашој земљи доминира један факт, да је Србија у главном земља са једностраном производњом. Главна економска, производна снага паше земље лежи у агрикултури. Занатска, фабричка и у опште индустриска производња у ужем смислу још је врло далеко од тога, да подмири и саме потребе наше земље. Агрикултурна производња међутим не само да је довољна да подмири домаће потребе, но један велики део производа остаје за извоз. Како је пак агрикултурна производња природом ствари везана за једно извесно доба године, то је и интензивност трговачког саобраћаја, који за виси од кретања производње, врло различног у разним моментима једне исте годпне, па се према њему силом околностп управља и саобраћај вредн-ости у опште. Врло интензиван у другој иолоДело, књ. 37. 18