Delo

ДИСАЖИЈА ЗЛАТА 27 5 циркулацији сребрни метални новац или злато и златне новчанпце замениле сребрне новчанице, до количине саобраћају потребне. Само постојање дисажије показује, да има потреба које се не могу за сада задовољити никаквом другом монетом до новчанпцама у сребру. Разлог из кога је то тако врло је ирост. Сребрни металнп новац не може заменути сребрне новчанице, јер га је за задовољење свих потреба, којима одговарају те новчанице, и сувише мало. Поред тога сребрни метални новац има ограничену моћ плаћања, те га је апсолутно немогуће употребити за веће исплате. Најпосле баш и кад би се веће исплате по нужди могле вршити сребрним металним новцем, он би за те исплате био врло незгодан и изазивао огромно отежање саобраћаја. Из свих тих разлога сребрни метални повац не може замепути ни привремено у саобраћају сребрпе новчаннце. Ни један од тих разлога, које смо навели за сребрни метални новац, не важи за злато. Злата има у практички неограченој количини, и може притицатп из иностранства колико је год то потребно земаљском саобраћају. Злато има неогранпчену моћ плаћања као и новчанице. И најпосле злато је по својој великој вредности према запремини врло згодно баш за велика плаћања; згодније чак и од сребрних новчаница. Па ипак поред свег тога злато, као што рекосмо, не може да замени сребрне новчанице, у новчаном саобраћају наше земље. Узрок тој анормалној појави лежи у том факту, да је новчаница у сребру односно њен део динар у сребру за последњих двадесет година постао мерило вредности у нашој земљи, тако да је у ствари то сад наш новчани еталон. Сви послови у земљи регулишу се по правилу према том еталону, а тек по изузетку према златном динару. Како је међутим однос између трговачке вредности сребрне повчанице и вредности злата, које има исту легалну вредност променљив и несталан, то .је златан новац у нашем унутарњем саобраћају постао роба и престао бити мерило вредностн и средство саобраћаја вредпости скоро у толикој мери колико и страни новац и новчанице. Узимајући сребрну новчаницу сваки је појединац узимао пешто, што стоји у сталном односу према свима његовим примањима н дуговањима, приходнма и расходима. Узимајући златан новац исте трговачке вредностп тај исти појединац узпмао је једну вредност, која није стојала у сталном но у променљивом односу према његовој