Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА I У другим историјама то са свим друкче бива. Тако на пример Содом и Гомора је пропала зато, што су њени становници одвратили лице од Господа Бога а код нас, у општини Ровачкој, пропадоше толики красни људи баш зато што су окренули лице Господу Богу, те му назидали красну и лепу цркву, у којој се данас већ слави име Господње и у којој поп Јова тако ружно поје херувику те кад га побожни хришћани не гледају но зажмуре а њима изгледа као да неко у гајде свира сватовца. И то није да је један пропао, него најбољи људи из општине одоше и расуше се по свету као сирочићи. Два председника општине ено их и сад леже у апси и то какви красни и пробрани људи, који бп много корисније могли послужити отаџбини да су у слободи. Један поп је обријан и ено га, сад је кондуктер на трамвају и ако ни дан данас не уме нико тако тужно да пева „плачут и ридајут“, као што је он умео. Четири ћате, млади, здрави, поносити као четири бора, попадаше као снопље'једно за другим; сва четворица отпуштени из службе и петљани по судовима; о свакоме се од њих нагомилала читава фасцикла аката, па шта је било на крају крајева: притвор за време суђења урачунат им је као затвор и лепо људи остали невини, али се расули по свету као птичице кад пм растуриш гнездо. Један је отишао у жандаре, један је сад суфлер у некој позоришној дружини, један нп до данас није нашао никаква посла, јер већ две године даје оглас преко новина у коме јавља