Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА 25 запитао, ал онако на само: шта ти људи броје, он би ти одговорио: — Броје, колнко има недеља у три године, јер им је Вићентије набројао свега сто и тридесет недеља, по седамдесет и и пет гроша недељно, па онп сад веле да им је зајео двадесет и шест недеља. Сад већ како било да било, тек не може се рећи да није било довољно пара за темељ и ако је баш и зајео што Внћентије, то једва да је зајео један ред камена у темељу, и то можда најдоњи ред, који нити се види нити је баш тако потребан, самој грађевнни. Тако стиже и тај свечани дан, дозваше попа из суседног села, дође и један мајстор са мистријом; одстојаше службу, пошкропише темељ, спустише стакаоце са зејтином и запис п поче полако полако да се диже темељ, рецимо без најдоњег реда камења. Сви сељани дануше душом кад видеше једанпут темељ. Пстина нема пара да се даље зида, али бар колико да се темељ појави из земље, да се обрадују побожни хрншћани, па доста за неколико година. Јест, алп се темељ не појави, наслагаше неколико реда камена, па стадоше, јер Вићентнје изјави да нема впше пара. Остаде темељ у земљи колико до појаса човеку, те би таман још четирп реда камена залегло. — Па како нема, брате Вићентије -г- пита забринуто Лука Живановић председник општине — кад израчунасмо паре таман да се темељ издигне над земљом. — Тако — вели Вићентије — нема, може бнти рђаво сте рачунали. — Па нисмо ми ни рачунали, него си тп рачунао, брате Вићентије — настави Лука тужно. — Онда сам ја рђаво рачунао — одговара Вићентије равнодушно. — Ниси тн рђаво рачунао — плану Лука — него си зајео, Вићентије. Ајд што заједе један ред камена одоздо, Богом нека ти је просто, али што заједе и ова три одозго. Пола темеља заједе, Вићентнје, и више од пола темеља. А Вићентије опљува шаке, прекрсти се три пут и, мал се понова не пошкропи темељ, да их не развадише људи. После већ и сами сељани увпдеше да ту не помаже тући се и свађати се, јер ако се тако настави, остаде темељ под