Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 377 свраке и чавки прелетале су испред кола с дрвета па дрво. Овда онда би се подигао новетарац и заталасао младо жито. Свуда је унаоколо мирисало на земљу, траву и пролеће. Обоје Полањецкнх спопадала је маса успомена. У њима се одзивала градским жнвотом нешто ослабљена љубав према земљи и селу, шуми, зеленом пољу, крушкама на пољани... Од свега тога она је била испуњена раскошним осећањем полу свесним а пола заносним. Полањецки се сећао како је некада исто тако ишао са паном Плавицким у цркву, и како су тада исто као ово сада свраке и вране прелетале пред њима с дрвета на дрво. Али је сада осећао поред себе то ружичасто створење, које .је онда први пут видео у животу, ону некадању госпођицу Плавицкову. У једном тренутку све му се скуии у памети што се онда догодило између њнх: и прво познанство и онај чар, којимгаје она обузела, па онај неспоразум на онај чуднп удео, којијеу њихову животу узела Литка, и свадба, и доцнији живот и колебање среће и измене, које су на њ наишле под упливом ове честите душе и садашњи срећни живот. У псто време осећао је пријатно да је зло прошло, да је нашао више него што је|и сањао, и да иначе могу нанћи на њега свакојака искушења, али у погледу на живот са њом, живот је постао једном за свагда чист, светао у мало не „службом божјом“, п у толико светлији него пређе, у колико је хоризонат што их је сад окружавао, био сунчанији од онога у граду. При помисли на то срце му је плнвало у радостн и милости према њој. Кад су дошли у Вонтор он је изговорио „Бог да јој душу прости“ оној мајци, која му је дала такву жену, без мало не усрдније него и сама њена кћи. Учинило му се да воли и онај прах, јнто се чува под црквом, оном истом синовљОхМ љубављу, као и прах своје рођене матере. Али у том зазвони на службу. У цркви се ночеше ређати Полањецкому опет некадање успомене. Све што је било око њега, било му је некако познато гако, да му се часом учини, као даје то било јуче. У цркви је било исто онако седнх глава сељачких и мирис од трске; служио је исти свештеник пред олтаром; споља су у окно ударале оне исте грапчице брезове кад ихје ветар кретао... и Полањецки је опет размншљао како се све мења, мења се живот, болови се мењају, мењају се наде, подвизи, начини мисли, и читава философија, а служба се врши