Delo

том пољу дошло до неког успеха. — Поздравивши госте, Мг тавуљ предложи да у председништво уђу: М. Георгнје]! Ђалски и М. Глишић, а за секретаре: II. Тодоров, ^ Шантић и Вилдер. М. Георгијев, заузимајући председничко место, напомињ да не треба заборавити Словенце, и ако они нису дошли н овај састанак, а предлаже да се место четвртог нредседник! уступи Др. Збашнику, уреднику „Југословенског Звона“. После тога М. Плут је објаснио зашто Словенаца нема н; овоме састанку, и изјавио да је оп одређен да их заступа; затизЈ је Ђалскн захвалио на указаној му части и рекао неколик( врло разборитих речи о значају овога састанка, и о идејн којс је доњега довела. После тога је Баласчев, познати бугарск! историк и археолог, прочитао своју студију о најновијим археолошким истраживањпма у Бугарској. По свршетку овога читања, прочитао је Ј. Адамовнћ резолуцију оних београдских новинара који нису позванп на овај састанак. Др. Ј. Скерлић је објаснио зашто ти новинари нису били позвани. Тпме је завршен нрви састанак. У вече око 9 часова одржалп су књижевнпци и новинарц у гостионицп „Импернјалу“ састанак са универснтетском омладином. На том састанку пало је више здравица, како од странеј гостију, тако и од стране домаћина. Први је наздравио Мил. Павловић, рекавши неколико прикладних речн о значају овог конгреса. Затим се П. Тодоров захвалио српскпм књижевницима и омладинн на искреном и срдачном дочеку. Поменуо је негдашњу неслогу између Срба и Бугара и рекао је да та неслога све више нестаје. Рад на стварању заједнице није онакав какав беше пре; он је сад добио прпроднију и поузданију основицу — културну. Говорили су још Д. Јоцов, Ђалски и Рад. Домановић. Они су сви истицали неопходну потребу да се рад на заједницн јужних Словена не прекида, већ да се, и одлучније, настави и што пре доврши. Пошло се добрим путем, јер је почето радом на културној заједннци; а књижевност и иолитика треба да су у вези и то тако, да књижевннци дају правац политици. — Друштво је било врло расположено, за што велпким делом заслуге ирипада академском певачком друштву „Обплићу“, које је испевало лепо неколико лепих песама („Славија“, „Хеј Трубачу“, „Многаја љета“ итдј. Другога дана (7 новембра) пре подне читао је Вилдер