Delo

КМЕТСКО ПИТАЊЕ 35 добилн праву вриједност кметског селишта, коју бп кмет имао касније власнику да исплати. Кад се све земље овако процијене, онда би требало дати нраво кметима да их откупе за ону своту која је по процјени одређена. Но пошто би се мало који кмет, у данашњњм тешким приликама по сељака, могао за једну или двије године откупити, то би требало оставити за то дужи рок, најмање 10—15 година. За толико година могао би се многи и многи кмет откупити, нешто удвојеним радом и штедњом а нешто кад прода што год од живог мала (блага); а сваки би могао исплатити собом бар један дио, а остало би узајмио код кога пријатеља. Оно кмета који се ни за овај рок не би могли сасвим искупити својим новцем, а ни наћи зајма пали би на терет управи. Њихов би откуп преузела управа сама на себе. Подигла би зајам који на оваки начин откупљивања не би био велик и њиме би исплатила власницима у којих се кмети нијесу моглијошда откуие, земљу, у колико су им кмети још остали дужни. Зајам бн могла лако наћи и у земљи јер не би био велик или би, што је још боље и лакше само гарантовала домаћим банкама и штедионицама којих већ има доста, а које би то кадре биле, а ове би ту исплату извршиле. Колико би за који чифлук власнику платили, са толиком би свотом задужили кмета тога чифлука и он би је морао повратити у ратама за извјестан низ година влади или банци, код које је влада за њега гарантовала. Величина годишње рате би била једнака средњој годишњој вриједности хака. У том би био интерес и један дио отплате. Ако који кмет не би своје рате који пут платио, наплатила би му је власт на онај начин, као што је до тада наплаћивала агинскн хак. На тај би се начин кмети врло лако и непримјетно одуживали и влади и банци, а према том би и влада могла брзо свој зајам повратити, ако не би била само гарант. Одмах у почетку, чим би се ово почело изводити, требало би издати и један закон, попут закона србијанског о пет јутара земље, који се сељаку не могу продати, и снизити интересну стопу од 12 бар на 10%. Ово би требало учннити да се заштити сељак од многих зеленаша и кожодера, који сваки час вребају прплику, да га преваре и одеру. Кад се ови закон не би одмах издао, већина би сељака пала у шаке ових зеленаша, који би овом приликом своје мреже на све стране раширпли и мампли з*