Delo
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
БЛАЖЕНА ДЕВА (ТНЕ В1Е55ЕБ ОАМОРЕЕ) Блажена дева нагла се на златну Ограду пебних висина; Очи јој беху дубље нег воде Вечерњих тишпна. У коси јој беху седам звезда, У руци до три крпна. Цвеће не реси лабавих њених Рукава, нити скута, До спреда тек, дар јој од Марије, бела Ружа заденута. А коса што јој низ леђа пада, Ко зрело жито жута. Беше јој ко да је тек један дан У хору божјих чета; Још чуђења јој нестало није Из мпрна јој погледа, Ал њезин дан, за остале без ње, Бројаше десет лета. (За некога је стотина лета! Ал ово зар није јава,