Delo

ЈАКА КАО СМРТ 361 дела, приђе да и сам рече коју похвалу, те су минут два њих двојица гомилали уобичајене и техничке изразе, хвалећи очевидне и смишљење особитости ове слике. Све очи, окренуте зиду, као да су очарене дивљењем, а Оливнје Бертен, навикао па те похвале, на које није обраћао више пажње, колико ни па питања о здрављу при каквоме сусрету на улици, удешавао је ламну са рефлектором која је осветљавала слику и коју је слуга из немарности био рђаво наместио. Затим седоше, и када се граф приближи војвоткињи, она му рече: — Мислим да ће мој братић доћи по мене и попити у вас шољу чаја. Од некога времена њихове су жеље биле исте, они су помишљали на једно исто и ако нису говорили једно с другим о том, и ако то чак нису ни издалека наглашавали. Брат војвоткиње де Мортмен, Маркиз де Фарандал, пошто је, мало не сасвим, био пропао коцкајући се, умро је павши с коња, и оставио иза себе удовицу и спна. Младић, у ово доба било мује двадесетосам година, који јебио најомиљенијиаранжер котиљона, у Европи, и кога су по каткад позивали у Беч и у Лондон, да задичи играњем валса кнежевске забаве, и ако скоро ништа није имао, био је, захваљујући своме положају, нороднци, имену, својим рођацима скоро краљевскога рода, најомиљенији човек у Паризу и коме су највише завидели. Требало је да причврсти ову младу славу, славу играча и спортисте, и да, после богате женидбе, врло богате, замени успехе што их је имао у отменоме свету политнчким успеспма. Чим буде посланик, маркиз ће самим тим постати један од стубова будућега престола, један од саветннка краљевих, један од вођа странке. Добро обавештена војвоткиња познавала је огромно богатство графа де Гнјероа, благо, које је он мудро нагомилао у овоме скромноме дому, и ако је могао да жнви као какав богаташ, у најлепшим париским хотелима. Она је знала његове увек срећне послове, његову иреиреденост у новчаним стварнма, његово учешће у пословима који су најобнчнпје нлодове доносилн, а које он ради већ десет година, те науми да оженп свога братанића кћерју нормандијскога посланика, коме би овај брак прибавпо знатна угледа у племићскоме друштву из околине кнежева. У Гијероу се залегоше сада друге таштине, пошто се