Delo

МАРИН С. ДРИНОВ 373 критике разнпх теорија, не иде даље него усваја мишљење Шафарика. Данас пак не може се више говорити о финском пореклу Бугара него турско-татарском (Види о овом опсежну студију дра Ив. Д. Шишманова „Критиченљ пр^гледЂ на вЂпроса за происхода на прабЂлгаритћ отђ езиково гледшце и етимологиигћ на името „бтЈЛгарин44 у СборникЂ за нар. умотворени кн. XVI. XVII.) а исто тако на основу ново нађеиих споменика види се, да ово стапање новога етпичког елемепта са словенским није тако брзо ншло као што је то Шафарик замишљао (Видн о том ваљану радњу проф. В. Н. Златарскога „Студип по бЂлгарската псторнн. Софни 1903.) Много је самосталнији другн рад Дринова, који је скоро у исто време публикован у Бечу када и горе споменута расправа, а наиме „Исторически прГгледЂ на блтжарската црвква отђ самото п начало и до днесв“. У тој радњи је Дринов на основу марљиве употребе извора први изнео пред учени свет судбу бугарске цркве. Ну ово дело Дриново убрзо је потиснуто у научном свету капиталном радњом Е. Голубинскога „Краткш очеркЂ исторш православнвгхЂ церквеп болгарскоп, сербскон н румунскоп или Молдо-Валашскоп“ (Москва 1871.), те су се радом Дринова даље поглавито служнли његовн санароднпцн. Од много већег је значаја расправа Дрннова „Заселеше Балканскога Нолуострова Славлнами “, штампана у 4. књ. Чтешн вђ Пмп. Об1Ц. Пст. и Древностеп россшскихЂ при Московскомђ Уннверситетћ за г. 1872. и засебно у Москви 1873. Овом расправом стекао је Дринов степеп магистра и катедру славистике на Харковском универзитету. У тој расправи третнра Дринов тешко и заилетено иптање словенске колонизације на Балкану. Пре Дринова се стално бавио питањем о Словенима на Дунаву и словенском колоннзацијом Балкана Шафарик. Он је у знаменитом делу 81а\\ АИеНћитег (I. 244. вцц. II. 13. зцц). поставио тврдњу, да су Словени много пре Хрпста седели у подунавским земљама, па да су их оданде полов. IV. века пре Христа потиснули према северу Гали. Том поставком, мислио је Шафарик, да она вест првобнтног руског летопнсца т. з. Нестора: „сгћдиху бо ту прежде СловГни и Волохове принма землЂ Словенвску“ добпва неоспорну иотврду. Утврдив тако кретање Словена према северу пре пол. IV. в. пре Хр. везује Шафарик ноновно кретање Словена према југу за велнку сеобу