Delo

398 Д Е Л 0 логију“. Пре свега, кад се већ мислило приредити једио овакво издање, опда га је требало приредити опако како треба: израдити бршкљиво, систематички. Узети песме оних несника који су представници извесиих периода књижевних, који су дали оно што је најбоље у немачкој лирици, и од тога, пајбољсг, узети оно што је најбоље — бисер немачке лирике. Можемо ли песника оценити по једној његовој песми, и то обичнијој 2 Нашто нам стотину песама такве врсте? Да. ли смо добили што год тиме? Зацело нисмо. У овој збирци Хајнеових превода је највише — двадесет и пет. Избор није особито срећан. Песме које су Хајпеу донеле славе, преживеле њега, а које ће преживети и наше доба, нису унете. Али ни ти преводи нису најбољи. Кво примера: X ај не: ХЈсћ! ша1 ешеп ет/лр;еп Кизв Хасћ 80 топа11ап§ет ћлећеп! 1'ш1 80 ћт јсћ АПегагтаГег •Јгоскпет Миш1ез 8(:ећп ^ећћећеп стр. 113 Мијалковић: Без пољупца иједнога Страћпх крајње дана доста, II ј а с чежњом срца свога, П устима сухим оста. или на стр. 118 Кз Пе§1 Иег ћеЈ8бе 8оппнег Нхарко лето на оорашчпћ Аи! Иетеп \Уап§е1еЈп: Твој дарове своје лије исто тако п овн 8ар1иге зтЈ сИе Аи§еи с!ет БЈе ИећИсћеи, сће зиббеп Кићтеп 8тс1 сИе 1лрреп с!е1и Мап каии шсћ! зсћбпге зећеи. стихови на стр. 136. Сафпри су очи твоје, Моја мила, л е па с ел е. Руоппи су усне твоје Са жудњом их људи гледе. Да узмемо кога другог од преведених песника, на пример Роберта Рајника. Од њега имамо две песме „КраљЕрих“ и „Летња ноћ“. Прва је од њих дужа и да је пе бисмо целу овде цитирали, због краткоће простора, навешћемо само прву стро«1>у: Негг Кпсћ, <1ег јии^е КбпЈ§88оћп, Ккпп Аппа Нећ$е\уапп, К1е1п Аппа пп! с1ет ^оИпег Нааг 1Ие 8сћбпб1с ПбсћсгтаЈс! ез \\аг, 1Не је тап Ппбеп капи. Млад крал>евић миловао Малу Апу плава ока, Рибаркињу златпе косе, А којом се свп попосе Од запада до пстока.