Delo

НЕМАЧКА РОМАНТИКА 340 чнсте појмове и оштру логику, што баш није била најјача страна романтике. — II није дуго трајало, па је читаво коло млађих књижевника дувало гласно у један рог против просветништва. Окомили су се из све снаге на столеће просвећености, које неће да зна за науку ако је не може употребити, које је, пуно лажнога стида, окретало моралом према ветру, јер му је главно начело било живети са сваким у љубави, ма по коју се цену дошло до тога, те чија се слика верно огледа у баналном Кнпгеовом „Цт^аи^-у тК с!еп Мепсћеп". Природно је, да су романтичари најжешће нападали трезвеност и разумљивост, које су просветници свуда тражили и хвалили, често тек да би покрили своју површност и голотињу фантазије; и главни нерв романтике, оно што их је држало на окупу у иовоме правцу, била је по^енцована она вечна разлика између идеалисте и реалисте, нагон к ономе, што се састоји у мистичности у непојмљивоме, у ономе што треба више смутити но разуметп. Заннмљнво је, кад један од главних, Фр. Шлегл, тумачи ово језгро романтике и меће га на супрот тражњи за плитким разумом и јасноћи. Одвраћајући Николају на његове замерке у том погледу, Фридрих, безобзирно п смело на свој начин, у чланку „0 неразумљивости“, парадоксно хвали нејасност као највећу врлину књижевничку и као једино што је јасно, јер, вели, нејасност је релативна, „етез зсМскД з1сћ тсћ! ћгг а11е (ОоеШе), и он на пр, не разуме списе просветника. Он је ту пзврпуо ствар на теме, мада је у истини имао ослонца за овако резоновање. Јер времена су се била изменила, филозофска терминологија Готшедова и Волфова застарела је и Кант, Фихте, Шелинг нису је могли више употребљавати; али и у несништву престао је био вејати патријархални дух с патријалхалнои трезвеношћу, који су на пр. приказивали протестанског свештеника кад руча са свима детаљима, са породицом и пилићима око стола, или који су по вас дан описивалн вечнту ситуацију заљубљене среће у пастирском часу; садржај је постао озбнљннји п анстрактнији, те Николај не може доста да се нагрди већ Шилерове мисаоне поезије (К1еепроез1е) у својој тада још свемоћној „Опћој Немачкој Библијотеци“, како се тек нашао у небрану грожђу, кад су стигли романтичари са својом јероглифском поезијом, кад је, некад његов ученик, Тик стао проповедати о песмама без мисли, које се само осећају (пасћетрПпЈеп), кад