Delo

352 Д Е Л 0 гдегде истаћи углавном и њихове тежње; можда ћемо с таким уводом лакше доћи до прегледа њиховог позитизног рада. Да је могло уопће доћи до тако радикалног преврата у мислима о свету и друштву, о уметностима и песништву, даје могао потећи сасвим нови романтпчни правац, и то баш из Немачке, која је у књижевним иокретима тако ретко узимала пнпцпјативу, ограничавајући се редовно на удубљавање и проширивање онога што јевећједном негде нзашло на површину, н дајетај правац захватио толико ма, може се разумети потпуно тек кад се имају у виду, уз стање политичких и културних прилика у Европи, душевне творевнне великих појединаца, које су нослужиле не само као основе, на којима ће нови људп градити, већ и као стубовн њпхових зграда. Тн појединцн стоје пзнад праваца и школа. али они су у истини зауставили ток дотадањим струјама и порушили постојеће стање, те нружили могућност и градиво за стварање новога курза. Међу таким творевинама појединаца од највећег су значаја били за романтику: Кантова филозофија и Гетеова ноезија. Ово су одувек признавали и романтичари, ма колико да су неки од њих били иротпвни ауторитетима, тежећн вечито да престигну и надмаше све на свету. Они су исповедали, да су, уз Француску револуцију, Гетеов „Вилхелм Мајстер“ њима најсавршенији плод Гетеове „ноетпчне поезије“, и Фридрихова „М^ббепбсћаВМећге*4, продужена Кантова фнлозофија, како сам Фихте каже, највеће тенденције времена у којем живе,1 и Фр. Шлегл, кад ионавља ово на једном месту, додаје терајућн као увек своје потенцовање, и иште одмах затим, да се споје средишта обеју тачака, до бп се оно што је Гете несвесно створпо могло свесно стварати. Томе служи и читав чланак Фридрихов о „Вилхелму Мајстеру" у „Атенеуму“. Фихте је прнвлачио романтичаре својом радикалношћу и наглашавањем самосвести и свога Ја; развијајући и допуњујући на свој начин Кантову науку, Фихте је свуда истицао историско постојање и напредовање, што је романтичаре такође задобијало. С друге је стране Шлајермахер нрименио Кантов метод на морал и теологију, Ахилову пету Кантове филозофије, те је покушао крнтички просмотрити дотању етику, на којем је темељу онда касније, 1 Томе па супрот ставио је Нпколај онда: амерпканскп рат за осло■бођење, Фрпдрпх Велпкп п донашање кромппра у Европу.