Delo

НЕМАЧКА РОМАНТНКА 355 само за теорију о роману и о поезнји уопће, већ и књнга са пуно практичних упутстава у технпчком погледу, коју су они издашно употребљзвали. Типичке лпчности и ван главног јунака (Лотарије, Мнњона, Филипа). ситуације (на пр. ноћна посета Филпнина код Виљема) из „Мајстера" пренлавиле су дела романтпчара ; па онда оне уметнуте песме, без којих код млађих романтичара ни нема више песничког дела, и за које су као н Гете сви бирали понајуспелије и најснажније лирске изливе Романтпчарима мора да је који пут и сампма било незгодно осећати се тако под утицајем Гетеовим, те покушавају да обману сами себе, да су им тобож други узори пречи били, наводећн Шпанце и Сервантеса идр.; узаман, сличности с Гетеовим романом дају се руком хвататн. Први и најгласовптији прнмер за то је одмах „Луцинда“ Фридриха Шлегла. (Свршпће се)