Delo

Блиједо н трепетно сија воштаница више њене главе; пламеп се повија час десно час лнјево; пуцкара по - ђегда, и, као сузе, стаче течие капљпце на Миличнно уаглавље. Погрбљен, сијед као овца, свештеник•часни отац и старина поп Тришо, стао поред ње — као какав осамљен нпјеми каменп кпн поћу у храму. Нпјемог праха нијеми стражар упро свој потуљени поглед неодрећено у све п у нншта. 0 врату му епитрахпљ, у руцп крст, а свијест му омрачена црпом грозотом и црнпх и грозннх мисли. А, брате, ннје нп чудо, иа кад погледаш пгга пред њнм лежп. Пећ је четвртн дан како се несратна .ђевојка борп с душом, и никако да се раставп. Па стара Росна дозвала поиа те јој очптао опроштајну молитву. Одмах јој било лакше и дошла себн. Па, знајућн да се то јадница' освијестила и прибрала тек на који час иснред смртн, поп се задржао да је исповпједи н причести. — Часни оче!... простења изнемоглнм гласом болесница предишући; поисправи се уз јастук, н, успљавајући се, пољуби сребрни крст у свештениковој руци. — Питаш ме, им&м ли шта што ми душу тиштп, да тн кажем. Пмам и те још како; имам оно што ме и довело до овог, што сам досле крила и од оаме себе, а с чим не смијем нипошто у гроб отић' и заједно лећ ... Ту јекну, зали се сузама и зајеца. Пошто се изгрца и покри лице наказннм, мршавим н рањавим шакама, настави прибраније и одрешитије; — А што да ти причам грдне јаде своје!... Чнаш и сам каква сам назад три године била на бијес ђевојка. Мога лица п здравља није било од Требевића до Вележи. Јадна ме мајка чувала, да је кабил, и од урбка; али ме — куку мени црној кукавицп!.. не мога сачуват. — Једног јутра подраним прије но обично, и, но својој несрећи, изјавим млац на пашу у Романију. Јутро лијепо. Прољеће. Ја понијела ђерђеф, па везем и пјевам; а са мном, чини ми се, п.јева и гора и вода, и тица у гори и риба у води, н цвијет у мирису и 'чела на цвијету. — Док у једна доба ето два џандара — батац па нреда ме. Оба под пушкама и салтанетом, а оба отоле из касарне с Грдана. Један бијаше фирер. Ја устадох исиред њих, а фнр ће ми рећ': — Хајде, цуро, да нам покажеш пут за Гласинац!... — Не могу остављат' стоке саме, е ће ми похарат'; нб