Delo

400 Д Е Л 0 оскн сиромашнпјн сталеж Макодоније. Свакн бн, — велп се даље у овоме приказу, врло иовршно судпо, који бп се усуђнвао тврдитн, да проф. Цвнјнћ, као Србин, заступа сриско гледиште. У научним н просвећеним круговпма свнх народа нађе се иоједпних људн, којн без нкаквог шовинизма испитују и строго стварно тумаче и оне ствари, које су од велнкога интереса за њнхов народ, п у тај мали број појединаца песумњиво долази проф. Цвпјнћ. Нећ је време, — вели се нрн крају тога приказа, да се иотпуно одбаци оно мпшљење о етпографији македонских Словена, које је мншљење, без икаквог личног проучавања у самој земљи, а с толико поуздања, протурио Киперт у јевропске политичке кругове, што је у своје време обмануло п чланове Керлннскога Конгреса, па међу њима и самога Биз* марка. Мишљење проф. Цвнјића, као правилно и нстинито, мора победити. Ето како суде Немци о Проматрањима проф. Цвијића. Нас не треба сада да чуди, што се јављају Пширкови, Драганови, Шопови н толики други, под правим и прикривеним пменом, и на све начине огледају, да и даље шире заблуде о етнографији Македоније. Псто тако ни проф. Цвијићу не треба тешко да падају све оне грдње и лажи, којима га у последње време обасипљу сви они, којима не годи истина о Македонији, и које незгодно погађа правилно решење македонскога проблема. Он је добио такву сатисфакцију, какву ретко може добнти један научник: у питању, око кога је читавих двадесет и више година вођена непрекидна, одлучна и очајна, непомирљива борба, он је казао пресудну реч, која је пресекла сваку даљу борбу, — реч, која је, као истпнита и једина која је до сада изречена на проучавању самих етнографских односа међу македонским Словенима, као таква примљена у научноме свету, тако да ће мишљење његово о етнографији македопских Словена, поткрепљено оним и онаквим разлозима, које су сви примили, морати да усвоје и сви грезвенији Бугари, и ако су, нскрено да кажемо, до сада Бугари показивали мало расположења, да непристрасно говоре и хладно суде у питањима, која се односе иа Македонију. Још једном да поновимо: дело ироф. Цвијића: Основе за географију и геологију Македоније и Старе Ср-