Delo

КРНТИКА II БИКЛИОГРАфИЈА 409 Оез руке, она или иека слична страна приповетка је извор и то но мишљењу г. Поиовићеву једини могућн извор нарочиго карактеристичнијих нашнх пар. приповедака с тпм мотивом. У књижевним, иисаним споменидима изворе није гешко утврдитн. Невероватно је до каквих су све детаља утврђепи извори разних мотива средњевековне писане књижевности. Међутим извори мотива усмене књижевности још су једнако скривени у тешку таму. Зато им треба приступати веома обазриво. Те обазривости г. Иоповић пије имао у довољној мери. Ледна наша нар. приповетка но Фабули личи на „Манекину“ Филипа де Ремија, Сира од Бомавоара. Пошто је писац Манекипе из 13 века, а српска нриноветка свакојако нознијег датума г. Поповић закључУЈе Да Је е1}ој извор она.ј Француски роман. Роз! ћос его*о рор1ег ћос. За науку врло Фаталан метод закључивања. А како лако г. Поновић дође до свог закључка! „Откуд је. дакле, лита се он, нриповетка дошлаУ Са стране, једипо, из страних књижевности“. Тако аподиктички тврди г. ГГоновић. Да није дошла нз страних нар. ириповедака сведочи то што нема довољно међусобне сличности. ИУ осталом и да то претпоставимо, шта смо добили тим? Те су (стране) приповетке јамачно и саме ностале из страннх хњижевних дела; и нека је и наша из њнх постала, она ипак водн порекло од књижевних дела, иосредно истнна, али тек“. Ја оваке тврдње ие само да не бих могао потпнсатн, него се * уопште чудим да пх је г. Поповић могао и изрећи и не покушавши учиннти их вероватвима. По чему може г. Поиовић закључивати да су све оне многобројне српске народне приповетке са мотивом о девојци без руке, скунљене са разних крајева срнства — дознао сам да их нма и више но што је г. Ионовнћ забележио — и све оне многобројне стране — словенске, гермапске и романске ириноветке с тим мотивом постале из књижевних дела? Шта у тим прпповеткама одаје књижевни извор њин? То г. Ноповић и не покушава показатн н доказати Међутим, с оном лакоћом, са којом се да чак утврдити књижевни карактер и извор херцеголачке „Оливе“ не може се ни нретпоставити књижевни извор српских версија „Манекине“. „Олива“ је по приказу г. Поповића пуна толиких несумњнво књнжевних детаља да се по том приказу може с нравом сумњати да ли је та нриповетка у оиште и заслужила назив народне приповетке. или је само ио очуваном сећању једног човека из народа препричана Пвановнћева прича одн. нревод „Олпве“. Ни једног другог примера