Delo

КРИТНКА II БШЈЛНОГРАфИЈА 427 Отпуштају Кају, која их већ петнаест година верно служи. Отпуштају, јер је свет наиунно уши младожењи да им је она рођака. Тома тера свога иријател»а Симу, јер је свет изнео ди ће он дати мираз девојци. Отпуштају учитеља музике, јер свет каже да је Нада заљуПљена у њега и да му се заверила, на је сад несрећна, што је сидом удају за другога. Облаче Јелкици дугачку сукњу, јер свет каже да је силом праве младом, не би ли само Нада млађа изгледала. На просто анонимно писмо, по коме се тврди да муж није равнодушан према леној, младој, новој служавци, ову отпуштају из службе. II не само то, но ова достава начини читаву распру. Жееа, која јс век провела са својим озбиљним и честитим мужем, одмах новерује писму н узима ствар за готову. Г-ђа Томићка саветује на само Томи да што пре ножури са свадбом и он то сдуша. А да пожури због тога, што је младожења, частећи своје другове, код петог, шестог нива, рекао: „боља мајка, него ћерка.“ Та је реч, једна иивска шала, изазвала љубомору код Томе и она је била довољан разлог да он посумња и у честитост своје жепе. Та љубомора, у даљој анализи, има и једну недоследност. Тома не прекида сасвим са новим зетом, него на против жели што пре свадбу, да га нривеже за иородицу и тиме унесрећи и себе и своју жену и своју ћерку. Јелкици враћају кратку сукњу (то још нигде није било!), јер свет вели: „г. Тома, чим му се запросила једна ћерка, а он брже боље другој нустио дугачку сукљу; мисли одмах ће потрчати ко год, да и ову другу запроси.“ Ја сам наводио тачно сваку мотивацију, која је узрок иреокрету у Томиној кући. Све су оне ништавне и не би се могле примити за озбил>не, Бити имати стварннх последица. Али се све то не онажа на први мах, и читалац и публика, која ирисуствује сценама, сви се засене занимљивим опсервацијама, тачннм иренашањем свега онога, што би свет у овакој једној прилици рекао. После се смеће с ума, да све то што свет рекне пе може увек имати н носледица. Рећи и радити, за драму, као и за све, у осталом, пије јсдно исто. Место голих речи, место празног и отрцаног „рекда, казала,“ требало је свет увести у кућу, или кућу извести у друштвенп вртлог. Ту би се сгвориле ситуације, развиле емоције, истакле иобуде, сударалн интереси, компликовао однос. Једном речи: јавно би се живот у свету, са оним ниансама, које обележавају и рељсФније истичу без-