Delo

Б Е Л Е III К Е 431 буду чудне. Па опет, оне су чудне. Чудне су с тога. што се ие видо извесна система по којој се развијао. Правци су ко.јима ,је прииадао н којпма прииада толико искт.учпви и контрадпкторпп да им један човек, једно за другпм, пе може припадати а да му се не учинп приговор да је и сувише пријемчпв. акцептпван, несистематпчап и пекритичан дух. Закључак бп био: Г. Марко Пар се није мењао; Г. Марка Цара су мењали. Иста свеска Летоппса донела је и, на нашој нозорници већ пграпу, Молијерову комедију Пучаппн као Властелип у нреводу г. Симе Матавуља. II тако даље. Душан Синобад: Писма из Милана. поводом међународне пзложбе у Мплану 1906. Београд. Штампарнја Д. Димптрпјевића. 1906. 8°. Стр. 5—115. Цена 1 дннар. Г. Душан Синобад је, за лптературу, непознат човек. Што је г. Душан Синобад непознат ппсац то још ништа не смета да он буде добар ппсац. Алп. г. Душан Спиобад ппје добар писац. Међутим г. Душан Синобад је наппсао један путопис. II тај путопис послао на приказ. II тај путопис је рђав. Колпко је тај путонис рђав види се на страни 34, где писац стаје пред да Впнчијеву Тајну Вечеру, и све што његово око на њој видп то је да је она девет метара шпрока и четири п пе висока. Зашто ли људи нпшу кад немају пли не могу ништа да кажу ЧИТУЉА Т Луко Зоре, чпјп књижевпи н политпчкн рад ретко коме да није познат, умро ,је крајем прошлога месеца на Цетињу. Родио ,је се у Цавтату 1846 годпие, где је свршно п осповну школу. Свршпвшп гимназију, 1865 оде у Беч п упише се на фнлозофски факултет Бечкога Унпверзитета. Од свршетка филозофије, 1869, па све до 1897 био ,је професор латинског, грчког и српског језика у Котору. Дубровнику, н тако даље. Бпо је једно време и школскн надзорнпк у Босни, алн се, као Србин, пије могао слагати са антисрпским радом босанске владе и с тога напусти то место. Љегова књнжевна каријера почиње још од уређивања дубровачког листа „Словепца“ на коме је и сарађивао са Јосппом Берсом и Марком Царем. Првн значајнијп рад његов по.јавио се је 1870, у „Старинама": „Рибање у пашем приморју". Даље, у „Раду Југослоненске Академије", штамнао је расправе: „0 Јеђунки Апдрије Чубраповића", „Примједбе прилогу пстори.је дубровачке књижевности", „Грађа за књпжевно-пов.јесну оцјену Гундулићеве Аријадне", п т. д. Затим, у публикацпјама наше Академије, „Палетковање", „Туђинке", п т. д. Не треба заборавпти ни опе крупније и ситпије, важније и певажппје расправе растурене ио многобројним листовпма нашим. Не треба заборавити, даље, пи његову латпнску граматику која је још увек добра. Знатан је, ако не п више од књижевног му рада, његов политпчки рад. Места у којима је живео то су немпновно захтевала. Колико ,је цењен његов политичкп рад види се п по томе што је 1883 годпне бпо пзабран за посланика на далматппском сабору у Задру, а годпне 1897 на царевинском већу .у Бечу. И, од 1897, напушта школу п пуном се снагом баца у политику. Прва му је дужност била да, заједно с Фабрпсом п другима, норади на буђењу свести у Дубровпику. Колико ,је оп успсо најбоље показују хапшења и притисак од стране аустриеке владе. Даљи рад његов, као одговорног уреднпка „Срђа“, још је у живпм успомеиама код свпју који су пратили борбе по Далмацији.