Delo

26 Д Е Л 0 могли посумњати, и иознати Кара-Ђорђа по његовом стаеу, за време путовања, Леонардое је узео под кирпју једна велпка кола с арњевима, „брашованку", у којима је Кара-Ђорђе лежао као болесник, пу гујуКп,- бајаги, у купатпло на лечење. Левентпс је све трошкове поднео н Кара-Ђорђа снабдео новцем. Свеска I, страна 8. Тако је Лебнардос, у пратњи Олимнијоса, који је такође имао руски пасош, довео Кара-гК)орђа према граници Србије преко Вуковпне, Врдења и Баната, а аустријска полиција није могла нпшта да нримети, и предао га његовом пријатељу и куму, Вујици, који је као војвода емедеревски, био знаменнт и еилан у Србијп, а доцније п депутат у Цариграду, заједно са Аврамом Петронијевићем. Свеска I, страна 9. . У његовој кући, био је Кара-Ђорђе подуже гост, савршено безбрижан, не предузимајућн никакве мере предострожности радп своје лнчне безбедности, иоверившн се потпуно Вујици. II ако је пребродпо аустријску Скилу, ппак је донао, на превару, у Харпвду. Као што пише Левинтис, изгледа да је Вујица хтео да измири Кара-Ђорђа са Милошем, пли је хтео да га нзда, па се договорио с Милошем да принесе на жртву еупарника Милошева. Мплош је ноћу послао чету од 100 војнпка п Вујица је извршио убиство над Кара-Ђорђем и његовим секретаром Наумом, те је тиме Вујица жигосан вечним срамом издајпце и убице. Тако је окончао најгенијалннји п најмоћнпјп вођа српскога устанка; гако је награђен први бо))ац за незавненост п славу ()таџбннне!... II ако није могла да савлада сила турскога оруж.ја гога хероја за тако дуги нпз година славне борбе, довољан је бпо један тренутак, да то пзврши издајничка срнска рука. Тај неерећни чин много је оштетио п ерпске н грчке интерес-е. За Србнју је био велики заштитник, јер је Турцима давао снажан отпор и задавпо им страх, а Грчка је изгубпла у њему с-ваку наду у будућој борби са Турцима. Услед тога, са свим природно, обузела је Грке жалост за губитком незамењпвог хероја. A Турци су ио свом обичају. сматраш Кара-Ђорђа као орган п агента руске политике, н ако она о том никад ништа