Delo

32 Д Е Л (• нпнн, Ожалостпла ме је смрт Црнога као човека, алп кад помнслим степен неваљалетва тог човека, неблагодарност, оесрамност и немггран дух његов, који је с-вагда нагпњао злу, а за све што је оило дооро свагда насупрот био — и пре свега кад је такав скот оио па имао фантазпју н суманутост гај безумнпк, да само њему доликује да управља народом, п после толпкнх погрешака што их је починио услед његове несносооности, да се реши несавеснп да доведе у такву опасност отаџонну своју, једино само из завистн п злоое своје, јер п он сам је знао да неће усиетп, али опет је говорио: „Пошто нпсам ја вођ, нека не постоји ни отаџбина моја више.” Замислите тај ступањ неваљалства! Дакле кад све то замислим друго не могу да кажем, него да га је Божји Суд нагнао у оно меето, које је оиоганио својим убнсгвпма п заједно са његовпм неваљалством да доби.је тамо своју казну, п то са великом оожјом мплосрђу, јер ио његовпм делима, окончао је ипак са часном смрћу. -Јако сам се оорадовао што су се родољуби сложплп, п паметни су, а нарочито Вујида, то је непобптан п јасан доказ да су задовољнн са својим господарем, н не као што мрскп л.уди хоће да раетрубе, да би оцрнили славу нашег прекрасног вође. Пријатељу, сад је згодно време да пнше, као што сам вам ппсао преће, Г. Милош н да умолп за безбедност рода свога, да дигну п остале индивидује н да нх удале од гранпце да бп се једаред умирили н он п земља, пошто овдашња управа има већ довољне извештаје да су ти л.уди бургнјапш п нпс-у задовољни са благостањем своје отачбине, п нека дода и ово, да је род обавештен на неизмерне милости што указује сваке године свима, осим сународњацима, који се находе овде, ну опет има их неколико пзмеђу њпх лукаве природе који благодаре за указату им милост па граже да се врате тамо једино само зато, да упропасте то мало спокојства народног, који задахњује тај род покровитељством н заштптом под моћном руком Александровом. Цар ће доћн овде у Бесарабију ради земаљских иос-лова. Нека тамо Ваше Благородство наименује с-вога заступника којп ће да вршн дужност консула; а овде је наименован Недопа, као члан комитета правнпчког еената, н надам се ускоро да ће доћн н на већп степен. Јбгд му будеш писао, пнши да си од других то чуо н испоручп поздрав њему и његовом адлату. Ппши Господару, да ја умножавам број његовпх ирпјатеља голнко у колико н он мене уз-