Delo

X Р 0 Н II К А 423 Зато се Шекспир није много мучио око теме своје драме. Он је узимао грађу, одакле је год стигао, само ако му је изгледала згодна за њ — нз кроника (Холиншеда, Сакса Граматикуса), популарне литературе (Gesta Romanorum, енглеских иопуларних тема), Плутарха, Овида, Омира; талијанских и француских новелиста (Бокача, Цинтија, Бандела, Ђ. Фиорентина, Белфореа). У њему је тако рећи цела свегска литература његова доба и ранијих векова нашла одјека, и мал'те не сви народи тада познати заступљени су у његовим делима. Тај најнацијоналнији песник енглески, нека ми се дозволи то овде истаћи, нема нимало оне искључивости, која се његовим земљацима данас пребацује. Ако само одговара његовој уметничкој потреби, њему су добро дошле сугестије ма с које стране света долазиле. Он је тако рећи сав онај матерпјал, који је опште литература Средњег Века нзбацила на површину, вредан пажње иотоњих векова, својом уметношћу излио у облике, који га очуваше др данашњег дана и још ће га дуго чувати. Студија извора Шекспирових показала је неогранпчену слободу са којом је он своје пзворе употребљавао, слободу која се данашњем књижевннку не би ни из далека дозволила. Ал само с том слободом према изворима, с том индиферентношћу према темама нека су само згодне за њега — он је и могао створити своја монументална дела. Узимајући теме одакле год је стигао, он је оном мало или ништа, што су оне садржале. давао сву божанску, вечиту раскош свога генија (А. Emepcondes есеј о Шекспиру). Не теме, но оно што је он од њих, из њих стварао — то чини Шекспира. .Каква бескрајна разлика између Отела и Цинтија, Шекспировог извора и Шекспировог Отела, Цинтијевог Јага који све што чини, чини из љубоморе и Отеловог савршеног у злости Јага, без кога би Отело био скоро комично љубоморан. „Величина Јагова мери се тим, што (>тело никад не губи наше симпатије“ (р. 141), каже између многих других духовитих опазака проф. Рели (упореди у мојој књ ст. 13). Уз Когриџа и Хазлита који су први одушевљено показали величину Шексиирову, уз Свинберна и Доудена који су нам својим етудијама открили дух његов и његове поезије, овом најновијом студијом проф. Рели заузима достојно место последње у времену равно у вредности — он нам пОхМаже да Шекспира нравилно и праведно схватимо у његовој индивидуалности н у