Delo

216 Д Е Л 0 Огњановића, и веле да су нсти дошли после смрти војвода Радоње ЈБубишића и Стефана Лалића, а као гомирског харамбаше сачувано је из тог времена име Радојице Лиљанића.1 Гомирски Срби имали су и у ово време много да препате од хрватских грофова. У августу 1632. поднесу они у друштву са врбовским и моравичким Србима цару Фердинанду тужбу против Франкопана, на што цар одреди Ивана Вернега и Ивана Шомођиа, као комесаре, да испитају спор између грофова и Срба. Комесари се информишу тачно о целом спору и иоднесу ратним саветницнма пзвештај и предлог, на који начин да се распра пзмеђу завађеннх странака утиша. У извештају ове комисије обележена је граница земљишта поседнутог од Срба у гомирској околпни, која је тада бројала 52 куће српске и то у Гомирју и Моравици по 20 кућа, а у Врбовском 12. Земљишта је било много више, него што је било потребно оноликом броју становништва.- Но ратни савет није предузимао ништа више о овој ствари. Након дугог времена наилазимо у ово доба опет заннмљивих вести о црквеном жнвоту српских досељеника. Кнез Егнберг извести априла 1631. године цара да је на границу славонску дошао патрн.јарх из Албаније и Маћедоније (пећскп патријарх Пајсије) са неким архпјеппскопом Евтимијем пз Цариграда, кога у доцнпјим пзвештајима називају час епископом, час архимандритом. Овај еппскои иочео је, по тврдњи кпеза Егнберга, да подстпче Србе на отпор аустрнјским властима, те изради да Срби подигну тужбу иротпв крнжевачког капетана Ивана Вилхелма Галера. Утицају тог Евтимпја мора се прнписатн и сукоб иванпћског врховног судије кнеза Петковића са главним капетаном Жигмундом Ајбесвалдом у јулу исте године. Чудноватн епископ или архнмандрит нмао је код Срба велики уплив. али не код свију, јер се један део народа бунпо против њега и тужио га ратном савету. Влада аустријска употреби ту тужбу да уклонн опасног епискога, те наговори папског нунција да дозове к себи Евтнмија, како би га аустрпјске власти могле ухватпти и ставити у затвор. Евтимије се одазове позиву нунцнјеву, али с њиме хтеде да дође као пратња две до три стотнне Срба граничара. На глас о томе заповеди ратни савет да се забрани Евтимију водити собом ору1 о. с. за год, 1631 стр. 34 п 67. 2 Croatica за г. 1632 стр. 71. Лопашпћ, стр. 157.