Delo

376 Д Е Л 0 и књижевници, и политичари, па чак и прваци. Траже да им се штамиају ове њихове лудорије, јер пначе пријете, да ће одбити лист. Сложисмо се и дотјерасмо, најпослије, што је могло да буде за Срнски Глас. Сви ти рукописи, с мојим чланком Срби у Турској, послани су сутрадан у Задар. Штампани су 10 (22) октобра у 41. броју од год. 1896. Бјелановић је обично био мучаљив. Није хтио да говори кад није требало. II о том нашем састанку на само тешко је говорио у почетку. Требало га је загријатп за какво питање, па тек онда да будо разговоран. Ја сам имао једно такво, за мене важно, питање, које сам хтио да објасним. Од почетка године 1896 . па за неколико мјесеци водила се јака полемика, лична, између уредника Српскога Гласа, Бјелановића и уредника спљетског Јединства, Стражпчића. Нијесам могао никако наћи правог, оправданог разлогатој полемици. ПочетакЦбио је обични новинарски насртај, којих код нас, и Срба и Хрвата, има много. Наши политички новинари не знају полемисати, ако најпре не дарну у личности. Треба најпре свом новинарском противнику замјерити, што је врло често слабо ручао или вечерао, а по каткада што није ништа ни ручао ни вјечерао, па тек онда писати о самој ствари. Мора му се у првом реду замјерити каква младеначка погрјешка, која нема никакве ни најдаље свезе са питањем, о коме се ради, на тек онда прећи на главно питање. Тако се код нас радпло увијек пошљедњих година. Није било боље ни у доба, на које се односе ове успомене. А да неће бити боље ни у будућности, јемство су нам уредници наших политичких новина: пропали ђаци. Ови наши новинари нијесу били у стању, да обезбиједе ни своје будућности, а хоће да усреће цијели српски народ! Да су шта вриједили, били би најпре они лично стали на моралну барем сна^у за себе лично, па су онда могли имати и способности и уважења у раду за српски народ. Ни нолемика, која се неколико мјесеци водила између Ср пског Гласа и спљетског Јединства, није за мене имала видљиве основе. Мора, да се за њом нешто крило, што се није износило на јавност. Та полемика, најпослпје, довршена је тим што је Српски Глас из свих повећих мјеста Приморја, од ове шаке Срба, штамиао повјеренице свом уреднику. Кад су се у Котору купилп потписи за повјереницу, ја нијесам хтио да дадем