Delo

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 409 пзрадио је горњо-карловачкп генерал дозволу за синод. Од закључака синодских познат је само један, на име, упућена је молба цару да помилује калуђере, којн су осуђени били да робују на малтеским галијама.1 Ноштовања н послушности нпје уживао ;4орчић код калуђера нн после тога. Нарочито лепавински калуђери нису хтели да се покоре католицима и да приме унију. На њих се тужи Зорчић јуна 1677 године. Но већ у августу пошло је за руком грофу Траутмансдорфу и Зорчићу, да придобпју на professio fidei catholicae Romanae“ 2 игумана, 4 свештеника, 3 ђакона и 6 војвода.'1 2 Велику ревност, коју је иоказивао епископ Зорчић при увађању уније, награђнвала је аустријска влада обилато. Из сачуваних бележака ратног архпва види се, да је влада водила бригу и о свој родбини епископовој и да је свима прибављала угледан положај. Но народну љубав није могао Зорчић никако да придобије. Највише су му сметали калуђери, који су долазили из Турске, просили по народу милостињу и говорили против католичке вере. На те калуђере тужи се епископ у марту 1680 године ратном савету, који Одмах изда заповест, да се таки калуђери прогнају са границе.3 После сеобе усорачких Срба дуго времена није се доселила никаква повећа група српска из Турске. Па и нначе се о кретању срнском у то време мало чује. Завера Зрињског и Франкопана није нашла код Срба одзива. Међу местима, која су стајала верно уз цара, нарочито се истичу српска села Д.убраве и Поникве која су била посед грофа Франкопана. Становници ових места иоднесу октобра 1672 г. цару Леополду молбу, да им подари слободу и привилегије, које уживају остали Срби, као награду за приврженост, показану приликом завере хрватских магната. Запитан за мишљење најтоплије препоручи 20. дец. т. г. генерал Херберштајн молбу овпх Срба и цар им иснуни молбу на основу те препоруке.4 У ово време имали су Срби много да претрпе и од турских упадаја. Марта 1675. г. удари 20 барјака Турака из Лике, Крбаве и Удбине на место Подгорје, на тамошње Србе и 10 кућа опљачкају. На другој страни побунише се око 1 Croatica за 1676. г. стр. 11, 32, 37 u 51. 2 Winđica за год. 1677 стр. 70 и 92. 3 Windica за 1680 стр. 3 п 23. 4 Лопашић, II. стр. 351 п 352. Дело, књ. 45. 27