Delo

КАНТОВ КАТЕГОРИЧКИ ИМПЕРАТИВ 367 само то осећање није овде мотив, који изазива то делање, већ је само нужни емоционални пратилац преставе моралног закона, који је једини мотив у правом смислу, из кога то делање проистиче. Отуда дефинпцвја дужности гласи: дужност је нужно вршење (моралне) радње из поштовања према (моралном) закону. Пошто је формулисао категорички императив и одредио појам дужности, Кант постаВља ова три основна питања: 1. У чему лежи последњи разлог категоричког императива, шта је оно што чини да је вршење тога императива наша дужност? 2. Како је могуће само то вршење категоричког имнератпва, како је могућа слобода наше воље, без које се то вршење неда замислити? и 3. У каквом односу стоји вршење категоричког императива према иојму највишег добра, или, друкчије речено, какав је однос између моралности и среће ? Као увод у расправл>ање првог питања ми ћемо навести једно класично место из Кантове „Критике практичног ума“, које је и њему послужило као увод у расправу тога питања у овоме делу. „0 дужности! тп узвишено велико име, које не садржиш ничега ласкавог у себи, већ захтеваш покорност, алп које и не претиш ничим, што би изазвало природну ненаклоност у души и заплашивало ју, да би се воља покренула, већ само постављаш један закон, који сампм собом налази уласка у душу и сампм собом и против воље задобија поштовање (и ако не увек п испуњавање), и пред којим све наклоности занемљују, и ако му у потаји делују на супрот, где је тебе достојно порекло, и где је корен твога племенитог исхода, који охоло одбија од себе сваку сродност са наклоностпма, и од којег је корена вођење порекла неопходни услов оне вредности, коју људи себи једино могу да придаду?1 Из прнроде категоричког императива као категоричког следује, да се разлог његов не може тражити у циљевима релативне природе, да разлог његов може лежати само у нечему, чија егзистенција преставља ансолутну вредност, што је такво да је само себи циљ. 1 В. „Kritik der praktischen Vernunft" стр. 105.