Delo

42 Д Е Л 0 риград, смешно је. Ко за то може јамчити, камо he она бпти одведена у току једног победеносног похода. Лудило је међутим од Русије, ако у рат улази пре него обезбеди нашу неутралност. Ја нисам имао никаквог повода, да излазим са својим мишљењем о немачкој политици према Русији. За тим је Г. Тјер продужио носле мале почивке: „Мени изгледа, да се немачка влада не изјашњује с тога што је у забуни. Ја не могу веровати, да ви можете имати какав интерес у томе да допустите пропаст Аустрије. Али ви немате ни мало воље, да се ставите у непрпјатељски положај према Русији. Ваша влада ћути, и у томе поступа паметно“. У току разговора дошао је и на питање о дунавским ушћима. „Не може вама бити равнодушно, рекао је у овом погледу, ко ће бити господар на ушћима Дунава, и да ли ће Европском Турском овладати Русија“. Ја сам одговорио, да о том још за сад не може бити говора. Али сам му морао признати, да мени питање о ушћима Дунава, које се претреса, како он вели, у Јужној Немачкој, није разумљиво. С трговачкополитичког гледишта мени се чини да је све једно, да ли ће ова ушћа држати Русија, Румунија или Турска. Ма ко био њнхов господар, наша трговина ће се њима користити. С политичког гледишта ја такође не могу глеДати у проширењу Русије према Словенском Југу никакву велику несрећу, пошто сами Руси сматрају заузеће Цариграда као прву клицу своје пропасти. Г. Тјер је одговорио да у томе може бити нешто истине, али да ја заборављам, да велике државе у доба железннца и телеграфа могу рачунати на дужи век него што је то бпло у старија времена. Помоћу телеграфа се данас може владати Русијом из Цариграда. Међу тим, додао је, Ннглези ће се већ старати о томе да Руси не добију Цариград; само ако за то пе пропусте време. На случај рата, он сматра као потпуно природну инглеску посаду Цариграда. По себи се разуме да Француска жели мир. Ои не сумња ни у то да и Немачка то хоће. Па he додати: „Али би Ваша влада могла много допринети одржању његовом. Ви пе можете радити протнв Русије; али ви њу можете оставити у сумњи, што ћете и учипити (204—206). „У осталом Тјер сматра — 23. јануара 1877. — да је мир обезбеђеп. Турци који су већ н до сад показали мпого умешности, биНе и овом нрилнком мудри, те ће учинити сами уступке п прнстати па новољпе погодбе мнра према Србији, Црној Гори нтд. Г. ф. Бизмарк не може ићп на то да Европу бацн у општи