Delo

ЈУБИЛЕЈ ГРОфА ЛАВА ТОЛСТОГА 249 да бар у кратким потезима изпесемо његов животопис, који he најбоље иоказатп какав је то великан н какојеон непадмашан у овом времену. Не само Руси, пего цео свет признаје да је је Толстој један од највећих умова нашег века. Лав Николајевич родио се 28 августа 1828 годипе у Тулској губернији, Кранпвинском ујезду (срезу), у сеоцету Jacuoj Нољани, које је било спахилук његове покојне матере. Отац Лава Николајевича, Николај Илич Толстој, потомак је Петра Толстога, саучасника у делима Великог Петра I, и участвовао је у бојевнма против Наполеона 1812 и 1813 године. Мати Л&ва Ннколајевпча — Марија Николајевна, no оцу књагињпца Волконскаја, бпла је једина-ћерка једног од пајбогатијих н најзнатнијих руских велможа. Доброта и сила моралних особина Марпје Николајевне били су главни узрок што је њу страсно заволео Николај Илич и њихов брак био је једон од најсрећнијих. Нажалост она је врло рано умрла, кад је Лаву Николајевичу бпло тек не пуне две године. После њене смрти васпитање деце т. ј. Лава и његова три брата, Нпколаја, Сергија и Димитрпја и најмлађе сестре Марије, узела је на се њихова далека рођака Т. А. Јергољскаја. 1837 годпне цела фамилија прешла је у Москву да би се припремио за универзитет најстарији брат Николај. Но летом те исте године напрасно умре отац Толстојев и с тога што је његово материјално стање било врло замршено, једап дан фамилије да би се смањили расходи т.ј. Димитрије, Лав и Марија заједно са Јергољском, морали су се вратити у село—Јасну Пољану. Деци су били тада учитељи Немци и руски богослови, а стараоц рођена сестра њиховог оца, графица Остен-Сакеп. Но 1840 године и она умре и старање о деци пређе на другу тетку — П. И. Јушкову, која је са мужем живела у Казану, куда оде и цела фамилија Толстојева. У Казан се нресели из московског универзитета и најстаријп брат Ннколај. 1843 годиие Лав Николајевпч, комејебило тек 15 година ступи на факултет источпих језика но кроз годину дана пређе на правничкп факултет и остане па њему само две године. Прелазећп на трећн курс он ннје полагао исппте н папусти универзитет. Одмах затим он је отишао у Јасну Пољану и нровео је тамо све до 1851 годпне. То време он је дивно описао у причи „Утро деревенскаго пом ћшпка.“