Delo

272 Д Е Л 0 гијска књижница“, коју уређује Д-р Милан Шевић, професор II београдске гимназије. Ова „књижница" излазп у малим свешчпцама од по два штампана табака, и чине за се целину. Досада су штампане три свешчице. У првој је свесци расправа Вилхелма Дилтаја, професора берлинскога универзитета, „Омогућности педагогијске науке од опште вредности", превео Милан Шевић (у 8°, стр. 30, цена 50 пара). За ову расправу велп преводилац: „Ово је једна од најзнаменитијих педагогијских расправа из последњих деценија. Она је у вези са осталпм великим радовима овога филозофа, у којима је показао борбу ума против историје п доказао неоснованост и немогућност природнога или умнога права, прпродне религије, природнога морала и т. д. У овој се расправп доказује немогућност природне педагогпје“. Шевпћ је ову расправу која „се тако често наводп у педагогијским списима", превео, чини се, стога што је до ње „веома тешко доћи пошто је досад штампан само у извештајима берлинске академије наука“. Мп можемо додатп да ће веома мало српскпх чпталаца, које ове стварп интересују, од ове расправе имати користи, јерје врло нејасна и неразумљива, а особито ће бпти нејасна онпма који нарочито педагошка и уопште философска питања не проучавају стручно. Они пак којп се овим питањпма баве као стручњаци, знају добро немачки језпк, тако да у стварп није ову расправу требало пи преводити. Али кад се већ преводилац решио да ову раснраву преведе на српскп, боље би, по нашем мишљењу било место што се у преводу верно држао орпгинала, да је мисли овога немачког философа просто препрпчао својим речима, јер би тако расправа несумњиво била разумљивија и била би од ње веће користи српским читаоцима. У другој су свесци неколики мањи чланци самога Шевића, под општим натписом „Образовање и просвећивање" I (у 8°, стр. 35. цена 50 пара). Ту су ови чланци; „Класпчне студије и млади народи“, „Златно правило педагогиско", „0 ширењу писменостп у народ“, „0 просветнимреформама“, „Учптељев васпитач“. — У трећој је свешчицп опет превод Шевићев „Општа Педагогијаод Паула Наторпа, професора филозофије на университету марбуршком. Првл део: Постављање основе“. (у 8°, стр. 37, цена 60 пара). Ово предузеће Шевићево биће од знатне користи за оне који се интересују васпптањем и образовањем подмлатка, особито за српске учитеље од којпх их врло мало знају стране језпке, а та ће корист нарочито онда бити знатна, ако ова „књижница" буде доноспла дела и расправе лакше и разумљивпје написане, у којима читалац, поред теоријских знања, може наћп и практичних поука. А већ цена је овим књижпцама тако мала да је може свак куповати. Искре. — Тако је име дао Р. М. Таснћ збирци својпх песама, које је штампао у штампарпјп „Давидовић“ (Београд, 1908. у 8°, стр. 118, цена 1 дннар). 0 овим песмама све што можемо рећи јесте — рђаве су. У целој збирци нисмо нашлп ни једну песму која бп у себи имала макар мало поезије, макар и најмању песничку „искру“, те не можемо да се домислимо зашто је „песпик“ ову збирку назвао „искрама“, сем ако му то име нпје тек онако пало на памет. Власник и уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. 6р. 17.). Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика ЈБубина улица бр. 8)