Delo

У К Р ч м и Хеј, крчмару, вина буре: Ал’ од оног од сто љета; Да га овђе поред цуре, Поред овог дивног цвета У кап испијем! Је ли цуро, добро моје, Свиђа л’ ти се нарав ова, Хоће л’ моћи срце твоје, Поред срца песникова, Проводити век? „Срце моје, — није моје, За те куца, теби кличе: Само твоје... само твоје, Срећо моја, мој пјесниче, Радости моја!“ Кад је тако, адраво буди, Ђаволасто моје лане! А зорица чим заруди, Одмах ћемо на венчање... На венчање!... Авдо Карабеговић.