Delo

24 Д Е Л 0 нији и најлакши начин најбољи нам долаз пружа извешће нашег Антропометријског Одељења од 1905. г., према коме је тада било у Србији 164 самоубиства, од којих су 82, а то је равно половина, извршена вешањем, док друга половина обухвата начине убиства: ватреним оружјем, оштрим оруђем, тровањем, дављењем у води. Самоубице дакле претпостављају редовно вешање сваком другом начину. Томе практичном примеру има да следује и држава при извршењу убистава које она по свом праву предузима.1 Употреблвена ^дитература: а) немачка 1. А. F. Berner, Lehrbuch des deutschen Strafrechts, 18 издање Лајпциг, 1898. 2. A. F. Beruer, Abschaffung der Todesstrafe, Дрезда, 1861.; има српски превод од 1866. г. 3. Dr Н. Bittl, Emvrurf eines allg. biirg. Strafgesetzbuches fiir das Kbnigreich Nonvegen. Motive, Берлин, 1907. 4. H. Hetzel, die Todesstrafe iu ihrer kulturgeschiclitliclieu Entwiclung, 1870. г. 5. F. v. Holtzendorff, das Verbrecheu des Mordes uud die Todesstrafe, Берлин. 1874. 6. F. v. Holtzendorff, Kritische Untersuclmngen etc. des irischen Strafvollzugs, Берлин. 1875. 7. Fr. v. Liszt, Lelirbuch des đeutschen Strafreclits, 11 изд. Лајпциг, 1902. 8. H. Меуег — Allf'eld, Lehrbuch des đeutschen Strafrechts, 6 изд., Лајпциг, 1907. 9. C. J. A. M i 11 e r m a i e r, die Tođesstrafe nacli den Engebnissen и т. д. Хајделберг, 1862.; има српскн превод од 1866. г. б) Француска 10. R. Garraud, Precis du đroit criminel, 7 изд. Париз. 1907..г. 11. R. Garraud, Traite theorique et pratique du droit penal franqais, св. II. 2 изд., Париз, 1898. 1 Расправа проф. Универзитета г. Живојпна М. Перића „Расправе д-ра Николе Крстића из позитпвног права“ — Београд, 1908 —, у којој се на стр. 101—137. говорп о смртпој казни дошла ми је до руку тек по свршетку штампања ове моје расправе, те је нисам могао употребнтп при свом раду. — Скрећем пажњу читаоцу на стр. 135/6. расправе г. Перића, да се „смртна казна можеприменити самонаона кривична дела, којасупредвиђена чл. 29. Устава од 1901. године.“ Дакле не на дело из §§ 191 одељ. II. и 268 бр. 3. казн. зак. (силовање и крпвоклетство). Ја остајем прп изнетом мишљењу, да се овде може прпменитп п сада смртна казна. Разлоге за то мишљење изнећу у нарочптом члапку.