Delo

БАЛКАНСКА КРИЗА 33 бнја н Русија тражнле су сад од Порте концесију за ону јужпу. Од Куршумлије она би ишла на Приштину, секла би у Фернзовићу пругу од Митровице за Солун, ишла би севернпм подпожјем Шар-дага и дошла у Призрен, главно средиште велике природне удољине чија би плодност и богаство били днвни само кад бн у њој владала сигурност; одатле би уском дрпмском долпном најзад излазила на Адрнју. На ушћу Дрима отвара се залив Сан-Ђовани ди Медуа; то је природап крај железничког пута. Али залив је доста плитак, нечист, и грађење једпог пристанншта у њему било би скупо и тешко. На супрот томе, нешто мало ва северу налази се пристаниште барско, и оно је готово као наручено. Бар је варош, док је Сан-Ђовани ди Медуа само једна група дашчара. Али Бар је на црногорској територији, и отоманска влада могла би да постави као услов то, да се железничка пруга свршава у једном турском пристаништу, или у Сан-Ђовани ди Медуа, или код ушћа бојаниног. Пзвесно је да ће у сваком случају један крак ићи преко албанског Скадра за Бар. Ова пруга не прелази на црногорску територију, не рачунајући крак за Бар. Несрећну кнежевину, окружену новим железничким пругама, не би прелазила ни једна; она би гледала како се међународна трговина развија поред ње, а не би никакве користи извлачила из тога; и њена већ са свим слаба егзистенција постала би готово немогућна. Један железнпчки пут дао би јој међутим жпвота, везао би је са српском браћом из краљевине. II зато Црногорци настојавају за трасу која би се од Куршумлије упућивала право на Пећ, пошто је код Бучитрна, мало на југу од Митровице, пресекла пругу нсточпнх железница. Пећ, стара верска метропола српска, коју тероризују мусломански Арнаути, дапас је готово непрнступачан странцима. Железнички пут пролазио би једним тамником од шест километара високу преграду Делик Мокре да би дошао у нрву црногорску станицу, Андријевицу, а одатле, долнном Мораче и обалом Скадарског језера, у Бар. Ова пруга има добрих страпа: краћа је од прилике 50 километара, прелази преко богатнјих земаља, као што је пећска удолнна п долина Мораче, иролазн близу лигнитскпх мајдана који су недалеко од црпогорске-турске границе, на послетку прелази прекоједне словепске земље, и била бп изложена нападпма арнаутскпм само на једном кратком свом делу. Црногорци истпчу све ове аргументе у корист Дело, кн>. 48.