Delo

396 Д Е Л 0 „социјал-анархисти“. Резултат је ове борбе, да се радници деле у самој странци.-Једномречју, изгледа вероватно, даће партиска криза довести пре до распадања него до здравије трансформације, која би допуштала стварање једне радничке странке. Друга руска социјалистичка странка, странка револуционарних социјалиста, показује тај чудновати феномен, што је била представљена у другој Д.уми у доста знатном броју (око 50 посланика), ма да странка, као што јој име казује, не прпзнаје борбу парламентарним путем. Ево како се то догодило. Странка социјал-револуционарна беше бојкотовала изборе за прву Думу. Али кад се учинило, да политичка борба путем терора и других револуционарних поступака не вођаше потпуном задобивању слобода које је обећала народна странка, улазак у парламенат би решен. Резолуција, донесена на конгресу социјал-револуцпонара, дала је у овом смислу обавештења драгоцених за будуће посланике. „Битни рад парламентарне тактике — говораше овај докуменат — треба да буде подједнако туђ тежњама ка компромисима, имајући за циљ да избегне, ма шта стало, распуштање Думе, тако исто треба да буде туђ тежњама да се створе узроци спољних сукоба, који су, мало појмљиви за масу“. Адаље: „Посланици револуционарних социјалиста ограничили су се да усвоје тактику која би, у случају распуштања Думе, учинила да у народним очима падне одговорност искључиво на владу.“ Читамо још ово у § 4 конгрескчх резолуција: „Конгрес налази да би јасно изведено груписање странака у Думи, индивидуално мешање сваке одвојене групе и сувише изражено ривалство међу фракцијама могли парализовати акцнју опозиционе већине и тако дискредитоватп, у очима радника, чак идеју народнога представништва“. Други параграфи у резолуцији показују, напротив, доста разнолик карактер. Тако, на прпмер, конгрес „се енергично изјаснио против сваке тактике која би сматрала задатак Думе као органски посао уз суделовање владе, посао чије су границе према Думи биле одређене основним законима“. Какав може бити резултат? У § 3 чита се ово: „Треба изложити Думи битне тачке партиског програма у свој његовој потпуности“. Према томе копгрес је одлучио: „да одреди у Думи анкетне комисије, локалне анкете, нарочите комисије у провинцији, да поткопа снагу владину енергичном тактиком у финансиским и буџетским питањима“; најзад „да да конкретну законодавну (??) форму